Luisove kiseline i baze — разлика између измена

нема резимеа измене
2,6-di-t-butilpiridin reaguje sa HCl pri čemu se formira hidrohloridna so ali ne reaguje sa BF<sub>3</sub>. Ovaj primjer pokazuje da sterni faktori u kombinaciji sa elektronskim faktorom igra ulogu u određivanju jačine interakcije između glomaznog di-t-butilpiridina i malog protona.
 
Bronsted-Lourijeva kiselina je donor protona, a ne akceptor elektronskog para.
 
==Luisove kiseline==
Postoje razne vrste Luisovih kiselina. Najjednostavnije su one koje reaguju direktno sa Luisovom bazom ali češće su one koje prvo stupaju u reakciju prije nego što se formira adukt.
 
==Jednostavne Luisove kiseline==
Najčešći primjer takvih kiselina su bor-trihalidi i organska jedinjenja bora:
::BF<sub>3</sub> + F<sup>-</sup> → BF<sub>4</sub><sup>−</sup>
U ovom aduktu se sve četiri fluoridine grupe (tj. ligandi) ekvivalentne.
::BF<sub>3</sub> + OMe<sub>2</sub> → BF<sub>3</sub>OMe<sub>2</sub>
I BF<sub>4</sub><sup>-</sup> i BF<sub>3</sub>OMe<sub>2</sub> su adukti Luisove baze od bor-trifluorida.
U mnogim slučajevima adukti krše pravilo okteta kao u slučaju trijodidnog anjona:
:: I<sub>2</sub> + I<sup>-</sup> → I<sub>3</sub><sup>−</sup>
Različite boje rastvora joda potiču od različitih mogućnosti rastvarača da formira adukt sa Luisovom kiselinom I<sub>2</sub>.
U nekim slučajevima je Luisova kiselina u mogućnosti da veže dvije Luisove baze, poznati primjer toga je formiranje heksafluorsilikata:
::SiF<sub>4</sub> + 2 F<sup>−</sup> → SiF<sub>6</sub><sup>2−</sup>
 
 
 
[[bg:Люисова киселина]]