Љанос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ca:Llanos |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
[[Слика:Atardecer en los Llanos de Guárico.jpg|мини|150п|Љанос у Венецуели]]
'''Љанос''' ({{јез-шпа|llanos}} — равница) je тип високотравнатих [[савана]] на северу и североистоку [[Јужна Америка|Јужне Америке]], тачније
==Географија==
Љаноси се налазе између Каписки АндиКариспки Анда на северу и Гвајанска висијаГвајанске висије и реке Гвавијара на југу. Западна граница низије су Северни Кордиљери, док је на истоку Атлантски океан. Дужина низије је око 1.400 километара, а ширина у просеку око 400 километара. Љанос представља синклиналу спуштену током палеозоика и испуњену мезозоикмезозојским и квартатним акумулацијама. У рељефу је изражено неколико ерозивних нивоа — до 100 метара надмоске висине усечена је долина Оринока и притока, на северу се уздижу изоловани делови висине 200-300 метара који се називају меса, док у подгорини Анда доминирају платои познати под именом пиједмонт.
Љаносе се на основу грађе и облика рељефа може поделити на Ниски љанос (llanos bahos) и Високи Љнаос (llanos altos). Ниски љанос најчешће познат као естерос има надморску висину до 200 метара. Обухвата просторе у западном делу низије између река Гварико, Апуре и Мете, Високу љанос - меса налази се у источном делу и одликује га висина између 200-500 метара. Меса је изграђена од пешчара и богата је нафтанафтом.
Клима низије Оринока је тропска клима|влажно тропска. Температура се кеће у рапсону од 25-28°С током целе године. Падавине су сезонски распоређене, па се тако током лета под утицајем пасата излучи 90% укупног талога, што је око 900 милиметара. Кишни период траје три месеца на северу, до 5 месеци на југу, ближе екватору. У току зиме над љаносима дува сув североисточни пасат, што овим пределима доноси време без падавина.
Главна река ове низије је Ориноко са дужином од 2.740 километара, широка једна километара, а током поводња до три. Њена специфичност лежи у горњем делу тока где се притока Касикијара одводњава у два слива, ка Ориноку и ка Рио Негру. У овом делу тока Ориноко је брза река са бројним брзацима и слаповима. Најважније притоке које секу низију на западу су Апура, Мета, Гвавијара, а најбитнија десна је Карони.
Вегетација овог простора је типично саванасаванска — високе траватраве које се формирају и развијају од априла до новембра, док се од децембра до априла оне суше и жуте. У делти Оринока развијене су кишне шуме. Мочваре су честе уз речне токове, где су развијене и галерисјек шуме. Типични представници фауне су пума, јагуар, тапир и термити.
==Становништво и привреда==
==Види још==
Линија 9 ⟶ 23:
==Литература==
* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултете, Београд
* Вујадиновић, С. (2009):Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
{{клица-географија}}
| |||