|
==Географија==
Љаноси се налазе између Каписки[[Карипски АндиКариспкиАнди|Карипских Анда]] на северу и [[Гвајанска висијаГвајанскевисија|Гвајанске висије]] и реке [[Гвавијара]] на југу. Западна граница низије су [[Северни Кордиљери]], док је на истоку [[Атлантски океан]]. Дужина низије је око 1.400 километара, а ширина у просеку око 400 километара. Љанос представља синклиналу спуштену током палеозоика[[палеозоик]]а и испуњену мезозоикмезозојским[[мезозоик|мезозојским]] и квартатним[[квартар]]ним акумулацијама. У рељефу[[рељеф]]у је изражено неколико ерозивних нивоа — до 100 метара надмоскенадморске висине усечена је долина Оринока и притока, на северу се уздижу изоловани делови висине 200-300 метара који се називају меса„меса“, док у подгорини Анда доминирају платои[[плато]]и познати под именом пиједмонт„пиједмонт“.
ЉаносеЉаноси се на основу грађе и облика рељефа може поделити на ''Ниски љанос'' (-{llanos bahos}-) и ''Високи Љнаосљанос'' (-{llanos altos}-). ''Ниски љанос'' најчешће познат као естерос„естерос“ има надморску висину до 200 метара. Обухвата просторе у западном делу низије између река [[Гварико]], Апуре[[Апура]] и Мете,[[Мета]]. Високу''Високи љанос'' - меса„меса“ налази се у источном делу и одликује га висина између 200-500 метара. Меса је изграђена од пешчара[[пешчар]]а и богата је нафтанафтом[[нафта|нафтом]].
Клима низије Оринока је [[тропска клима|влажно -тропска]]. [[Температура]] се кећекреће у рапсонураспону од 25-28-{°С}- током целе године. [[Падавине]] су сезонски распоређене, па се тако током лета под утицајем пасата[[пасат]]а излучи 90% укупног талога, што је око 900 милиметара. Кишни период траје три месеца на северу, до 5 месеци на југу, ближе екватору[[екватор]]у. У току зиме над љаносима дува сув североисточни пасат, што овим пределима доноси време без падавина.
Главна река ове низије је [[Ориноко]] са дужином од 2.740 километара, широка једна километара, а током поводња до три. Њена специфичност лежи у горњем делу тока где се притока [[Касикијара]] одводњава у два слива, ка Ориноку и ка [[Рио Негро|Рио Негру]]. У овом делу тока Ориноко је брза река са бројним брзацима и слаповима[[слап]]овима. Најважније притоке које секу низију на западу су Апура, Мета, Гвавијара, а најбитнија десна је [[Карони]].
Вегетација овог простора је типично саванасаванска[[савана|саванска]] — високе траватраве[[трава|траве]] које се формирају и развијају од априла до новембра, док се од децембра до априла оне суше и жуте. а предео добија карактер полупустиње у вегетацијском смислу. У делти Оринока развијене су [[Кишна шума|кишне шуме]]. [[Мочвара|Мочваре]] су честе уз речне токове, где су развијене и галерисјекгалеријске шуме. Типични представници фауне су [[пума]], [[јагуар]], [[тапир]] и термити[[термит]]и.
==Становништво и привреда==
| 