Luisove kiseline i baze — разлика између измена

нема резимеа измене
Postoje razne vrste Luisovih kiselina. Najjednostavnije su one koje reaguju direktno sa Luisovom bazom ali češće su one koje prvo stupaju u reakciju prije nego što se formira adukt.
 
===Jednostavne Luisove kiseline===
Najčešći primjer takvih kiselina su bor-trihalidi i organska jedinjenja bora:
::BF<sub>3</sub> + F<sup>-</sup> → BF<sub>4</sub><sup>−</sup>
::SiF<sub>4</sub> + 2 F<sup>−</sup> → SiF<sub>6</sub><sup>2−</sup>
 
===Kompleksne Luisove kiseline===
Mnoga jedinjenja koja se svrstavaju u Luisove kiseline zahtijevaju aktivacioni korak prije nego što se formira adukt sa Luisovom bazom. Poznati primjer je aliminijum-trihalidi, koji su Luisove kiseline. Aluminijum-trihalidi za razliku od bor-trihalida ne postoje u obliku AlX<sub>3</sub>, nego kao agregati i polimeri koji moraju biti razgrađeni od strane Luisove baze. Jednostavniji slučaj je formiranje adukta borana. Ne postoji monomerni BH<sub>3</sub> tako da se adukti borana dobijaju razgrađivanjem diborata:
::B<sub>2</sub>H<sub>6</sub> + 2 H<sup>−</sup> → 2 BH<sub>4</sub><sup>−</sup>
[Mg(H2O)<sub>6</sub>]<sub>2</sub>+ + 6 NH<sub>3</sub> → [Mg(NH<sub>3</sub>)<sub>6</sub>]<sub>2</sub>+ + 6 H<sub>2</sub>O
 
===Proton kao Luisova kiselina===
Proton (H<sup>+</sup>) je jedna od najjačih ali takođe i jedna od najkomplikovanijih Luisovih kiselina. Konvencija je da se ignoriše da je proton teško rastvoren (tj. vezan sa rastvarača). Sa ovim pojednostavljenjem reakcija kiseline i baze tj. formiranje adukta se može predstaviti kao:
*H<sup>+</sup> + NH<sub>3</sub> → NH<sub>4</sub><sup>+</sup>
*H<sup>+</sup> + OH<sup>-</sup> → H<sub>2</sub>O
 
===Primjena Luisovih kiselina===
Tipični primjer primjene Luisove kiseline je reakcija Frider-Kraft alkilacije. Glavni korak ja kada AlCl<sub>3</sub> prihvati slobodni elektronski par od hloridnog jona Cl<sup>-</sup>, pri čemu se formira AlCl<sub>4</sub><sup>-</sup> i stvara se jaka kiselina tj. elektrofilni karbonijum katjon R<sup>+</sup>.
::RCl +AlCl<sub>3</sub> → R<sup>+</sup> + AlCl<sub>4</sub><sup>−</sup>
 
==Luisove baze==
Luisova baza je atomska ili molekulska vrsta gdje je HOMO molekulska orbitala visoko lokalizovana tj. popunjena. Tipične Luisove baze su obični amini kao što su amini amonijaka i alkila. Druge česte Luisove baze uključuju piridin i njegove derivate. Neke od glavnih klasa Luisovih baza su:
*Amini formule NH<sub>3-x</sub>R<sub>x</sub> gdje je R alkil ili aril grupa. Tu spadaju i piridini i njegovi derivati.
*Fosfini formule PR<sub>3-x</sub>Ar<sub>x</sub> gdje je R alkil grupa a Ar aril grupa.
*Jedinjenja koja sadrže O, S, Se i Te u oksidacionom stanju 2, uključujući vodu, etre i ketone.
 
Najčešće Luisove baze su anjoni. Jačina Luisove baze se poklapa sa pK<sub>a</sub> roditeljske kiseline: kiseline sa visokim pK<sub>a</sub> daju dobre Luisove baze.
 
Jačina Luisovih baza je određena za različite Luisove kiseline kao što su I<sub>2</sub>, SbCl<sub>5</sub>, i BF<sub>3</sub>.