Luisove kiseline i baze — разлика између измена

нема резимеа измене
 
==Istorijat==
[[Image:Dative covalent bond2.png|thumb|MO dijagram koji opisuje formiranje dativne kovalentne veze između dva atoma.]]
Ovaj koncept je prvi predstavio [[Gilbert Njutn Luis]] koji je predložio teoriju hemijske veze [[1923]]. Iste godine je bila objavljena Bronsted-Lourijeva teorija kiselina i baza. Dvije teorije su različite ali komplementarne. Luisova baza je ujedno i Bronsted-Lourijeva baza, ali Luisova kiselina ne mora biti ujedno i Bronsted-Lourijeva kiselina.
 
 
==Luisove kiseline==
[[Image:Coordinate Covalent Bonding.gif|thumb| Luisovi dijagrami koji pokazuju formiranje amonijum jona]]
Postoje razne vrste Luisovih kiselina. Najjednostavnije su one koje reaguju direktno sa Luisovom bazom ali češće su one koje prvo stupaju u reakciju prije nego što se formira adukt.
 
 
Jačina Luisovih baza je određena za različite Luisove kiseline kao što su I<sub>2</sub>, SbCl<sub>5</sub>, i BF<sub>3</sub>.
 
{| class="wikitable collapsible" align="center" border="1" cellspacing="0" cellpadding="0" style="margin: 0 0 0 0em; background: #FFFFFF; border-collapse: collapse; border-color: #C0C030;"
!+ colspan="3" align="center" style="background:#ffdead;"| Heats of binding of various bases to [[Boron trifluoride|BF<sub>3</sub>]]
|-
! colspan=1 align="center" style="background:#ffdead;"| Luisova baza
! colspan=1 align="center" style="background:#ffdead;"| atom donora
! colspan=1 align="center" style="background:#ffdead;"| Entalpija stvaranja kompleksa (kJ/mol)
|-
|[[Trietilamin|Et<sub>3</sub>N]]
|N
|135
|-
|[[kviniciklidin]]
|N
|150
|-
|[[piridin]]
|N
|128
|-
|[[acetonnitril]]
|N
|60
|-
|[[dietiletar|Et<sub>2</sub>O]]
|O
|78.8
|-
|[[THF]]
|O
|90.4
|-
|[[aceton]]
|O
|76.0
|-
|[[etilacetat|EtOAc]]
|O
|75.5
|-
|[[dimetilacetamid|DMA]]
|O
|112
|-
|[[DMSO]]
|O
|105
|-
|[[tetrahidrotiofen]]
|S
|51.6
|-
|PMe3
|P
|97.3
|-
|}
 
===Primjena Luisovih baza===
 
==Klasifikacija na tvrde i meke kiseline i baze==
Luisove baze i kiseline se obično klasifikuju na osnovu njihove tvrdoće ili slabostimekoće. U ovom kontekstu čvrst označava mali i nepolarizabilan a slabemeke označavaju veće atome koji se lakše polarizuju.
*tipične čvrste kiseline: H<sup>+</sup>, katjoni alkalnih metala, borani, Zn<sup>2+</sup>
*tipične slabemeke kiseline: Ag<sup>+</sup>, Mo(0), Ni(0), Pt<sup>2+</sup>.
*tipične jake baze: amonijak i amini, voda, karboksilati, fluoridi i hloridi.
*tipične meke baze: organofosfini, tioetri, ugljen-monoksid i jodidi.
 
Na primjer amin će zamijeniti fosfin iz adukta sa kiselinom BF<sub>3</sub>. Na isti način se mogu klasifikovati i baze. Na primjer baze koje doniraju slobodni elektronski par sa atoma kiseonika su jače nego baze koje doniraju sa atoma azota. iako ova klasifikacija nije nikada bila kvantifikovana pokazalo se da je vrlo korisna u predviđanju jačine stvaranja adukta pri, čemu se koriste ključni koncepti:
*interakcija tvrda kiselina-tvrda baza je jača od interakcije tvrda kiselina-meka baza ili meka kiselina-tvrda baza.
*interakcija meka kiselina-meka baza je jača od interakcije meka kiselina-tvrda baza ili tvrda kiselina-meka baza.
 
Dalja istraživanja termodinamike interakcija je pokazala da su interakcija tvrdo-tvrdo favorizovane entalpijski, a reakcije meko-meko su entropijski favorizovane.