Спомен-гробље у Вукосавцима — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Слика:Vukosavci sp 2.JPG|десно|мини|Место на ком је убијен [[Иван Марковић Ирац]], [[Народни херој Југославије|народни херој]]]]
 
'''Партизанско спомен-гробље „Вукосавци“''' се налази у спомен парку у селу [[Вукосавци (Лопаре)|Вукосавцима]], код [[Лопаре|Лопара]]. Изграђено током [[1970е|седамедесетих година]] је на месту на ком су [[20. фебруар]]а [[1942]]. године од стране [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] убијени чланови Штаба [[Мајевички партизански одред|Мајевичког партизанског одреда]].
 
У централном делу спомен-гробља налази се споменик „Револуцији“, постављен [[1986]]. године, рад словеначког вајара [[Драго Тршар|Драга Тршара]] (''иначе сличан споменик, истог аутора, налази се на Тргу републике у [[Љубљана|Љубљани]]''). Споменик се налази на „петокраком“ постољу на којем се налазе плоче са именима погинулих бораца Мајевичког партизанског одреда и [[Војвођанске бригаде НОВЈ|Војвођанских бригада]] и именима жртава [[фашизам|фашистичког терора]]. Сви они су сахрањени у заједничкој гробници.
 
Поред чланова Штаба и бораца Мајевичког партизанског одреда, њих око 30, који су убијени фебруара [[1942]]. године, као и бораца који су касније погинули и жртава фашистичког терора, овде су сахрањени и [[народни хероји Југославије]] из овог краја, који су умрли после рата - [[Дојчин Лукић]] ([[1912]]-[[1953]]), [[Бранко Стојановић]] ([[1923]]-[[1981]]), [[Ратко Перић]] ([[1914]]-[[1985]]) и [[Јово Радовановић Јоваш]] ([[1915]]-[[2004]]).
 
80-их година 20. вијека у оквиру спомен парка "Вукосавци" изграђен је и истоимени мотел. У мотелу су током рата у Босни и Херцеговини биле смештене јединице ВРС, а након рата руске јединице из састава СФОР-а. Тренутно је напуштен, са нерешеним имовинско-правним односима.
 
== Погибија Штаба Мајевичког НОП одреда==
[[Мајевички патизанскипартизански одред]] је био формиран током лета [[1941]]. године, а у септембру у Штаб Одреда су послати [[Иван Марковић Ирац]] и [[Фадил Јахић Шпанац]], [[Шпански борци|шпански борац]], који су од стране [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине]] били именовани за команданта и [[Политички комесар|политичког комесара]] Одреда. Поред партизанског одреда, на Мајевици је постојао и четнички Одред, тачније три четничке групе - прва [[Радивоје Керовић|Радивоја Керовића]], четничког војводе, друга [[Стеван Дамјановић Леко|Стевана Дамјановића Леке]], капетана бивше [[Југословенска војска|југословенске војске]] и трећа [[Ђуро Бижић|Ђуре Бижића]], жандармеријског наредника из Угљевика.
 
Средином јануара 1942. године капетан Стеван Дамјановић Леко је ухапсио групу [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], која је из [[Бирача|Бирач]] прешла на [[Мајевица|Мајевицу]]. Међу ухапшенима партизансима били су Весо Гаврић, студент из [[Бијељина|Бијељине]] и Ибро Куносић, приватни намештеник из [[Тузла|Тузле]], обојица чланови [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]]. Штаб Мајевичког партизанског одреда тражио је од Дамјановића да пусти ухапшене партизане, али је он то одбијао, желећи да изазове сукоб са партизанима. Партизани су избегавали сукоб јер су били војнички слабији, и чекали су да се повежу са Одредом из [[Шековићи|Шековића]].