Luisove kiseline i baze — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
 
==Upoređivanje sa Bronsted-Lourijevom teorijom==
Luisova baza je često i Bronsted-Lourijeva baza pošto može donirati elektronski par [[proton]]u, proton je Luisova kiselina pošto može prihvatiti elektronski par. Konjugovana baza Bronsted-Lourijeve kiseline je takođe Luisova baza pošto nakon gubitka protona iz kiseline na mjestu gdje je bila veza A—H ostaje slobodni elektronski par na konjugovanoj bazi. Luisove baze se mogu teško protonizovati ali reaguju sa Luisovim kiselinama. Na primjer [[ugljen monoksid]] je slaba Bronsted-Lourijeva baza ali formira jak adukt sa -{BF<sub>3</sub>}-.
 
2,6-di-t-butilpiridin reaguje sa [[hlorovodonična kiselina|HCl]] pri čemu se formira hidrohloridna [[so]] ali ne reaguje sa -{BF<sub>3</sub>}-. Ovaj primjer pokazuje da sterni faktori u kombinaciji sa elektronskim faktorom igra ulogu u određivanju jačine interakcije između glomaznog di-t-butilpiridina i malog protona.
===Jednostavne Luisove kiseline===
Najčešći primjer takvih kiselina su bor-trihalidi i organska jedinjenja [[bor]]a:
::-{BF<sub>3</sub> + F<sup>-</sup> → BF<sub>4</sub><sup>−</sup>}-
U ovom aduktu se sve četiri fluoridine grupe (tj. ligandi) ekvivalentne.
::-{BF<sub>3</sub> + OMe<sub>2</sub> → BF<sub>3</sub>OMe<sub>2</sub>}-
Luisove baze i kiseline se obično klasifikuju na osnovu njihove jačine ili slabosti. U ovom kontekstu jak označava mali i nepolarizabilan a slabe označavaju veće atome koji se lakše polarizuju.
*tipične jake kiseline: H<sup>+</sup>, katjoni [[alkalni metali|alkalnih metala]], borani, -{Zn<sup>2+</sup>}-
*tipične slabe kiseline: -{Ag<sup>+</sup>, Mo(0), Ni(0), Pt<sup>2+</sup>}*-.
*tipične jake baze: amonijak i amini, voda, karboksilati, fluoridi i hloridi.
*tipične slabe baze: organofosfini, tioetri, ugljen-monoksid i jodidi.