Luisove kiseline i baze — разлика између измена

нема резимеа измене
*Jedinjenja koja sadrže -{O, S, Se}- i -{Te}- u oksidacionom stanju 2, uključujući vodu, [[etar (hemija)|etre]] i [[keton]]e.
 
Najčešće Luisove baze su anjoni. Jačina Luisove baze se poklapa sa -{pK<sub>a</sub>}- roditeljske kiseline: kiseline sa visokim -{pK<sub>a</sub>}- daju dobre Luisove baze.
 
Jačina Luisovih baza je određena za različite Luisove kiseline kao što su -{I<sub>2</sub>, SbCl<sub>5</sub>}-, i -{BF<sub>3</sub>}-.
*tipične slabe baze: organofosfini, tioetri, ugljen-monoksid i jodidi.
 
Na primjer amin će zamijeniti [[fosfin]] iz adukta sa kiselinom -{BF<sub>3</sub>}-. Na isti način se mogu klasifikovati i baze. Na primjer baze koje doniraju slobodni elektronski par sa atoma [[kiseonik]]a su jače nego baze koje doniraju sa atoma [[azot]]a. Iako ova klasifikacija nije nikada bila kvantifikovana pokazalo se da je vrlo korisna u predviđanju jačine stvaranja adukta pri čemu se koriste ključni koncepti:
*interakcija jaka kiselina-tvrda baza je jača od interakcije jaka kiselina-slaba baza ili slaba kiselina-jaka baza.
*interakcija slaba kiselina-slaba baza je jača od interakcije slaba kiselina-jaka baza ili jaka kiselina-slaba baza.