'''Антиох III Велики''' ([[Грчки језик|грчки]] {{polytonic|Ἀντίоχоς Μέγας}}; око 241–187. пнеп. н. е.) је био шести по реду владар [[Селеукидско царство|Селеукидског царства]], који је владао од 222. п. н. е. до 187. п. н. е. Дошавши као младић на пријесто након смрти свог старијег брата [[Селеук III Кераун|Селеука III]], показао је велике амбиције, а с временом и способност због чега се сматра највећим селеукидским владаром након самог оснивача Царства [[Селеук I|Селеука I]]. Неуспјели покушај да на почетку владавине од [[Птолемејски Египат|Египта]] преотме Сирију је слиједио низ похода у коме је учврстио уздрмани ауторитет царства, проширио границе и вратио велике дијелове територија изгубљених од стране његових претходника. Селеукову серију успјеха је прекинуо [[Римско-сиријски рат]] у коме је поражен од [[Римска република|Римске републике]].
