Арагонски крсташки рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: eu:Aragoiar Gurutzada
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
Конфликт прераста у један облик грађанског рата. Брат Педра III Арагонског придружује се Французима. Педров брат је владао [[Краљевина Мајорка|Мајорком]] и [[Русијон]]ом. Владајући грофовијом Русијон представљао је тампон зону између Француза и [[Краљевина Арагон|Арагона]].
 
Огромна француска војска улази [[1284]]. у Русијон под водством Карла III Валоа, краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]] и [[Филип IV Лепи|Филипа IV Лепог]] . Француска војска се састојала од 16.000 коњаника, 17. 000 стрелаца и 100.000 пешака. Међутим локално становништво је било против Француза, задавши им доста муке да их савладају. Град Елн је жестоко брањен, али велика француска војска успева да заузме град . При томе су спалили и катедралу, иако су папини легати били присутни тим борбама.
 
==Крунисање кардиналским шеширом==
Ред 19:
Повратком славног арагонског адмирала [[Руђер де Љурија|Руђера де Љурије]] настаје преокрет. Француска флота је уништена [[4. септембар|4. септембра]] [[1285]]. близу Барселоне. Убрзо је француску војску погодила епидемија дизентерије. И краљ је био погођен дизентеријом, а престолонаследник [[Филип IV Лепи]] започео је преговоре о слободном проласку краљевске обитељи преко [[Пиринеји|Пиринеја]].
 
Док је краљевској обитељи био дозвољен слободан пролаз, француска војска је била принуђена да сама тражи пролаз преко [[Пиринеји|Пиринеја]]. Француска војска је десеткована у покушају преласка Пиринеја и повратка у Француску. Краљ Француске [[Филип III Храбри]] умире [[1285]]. у [[Перпињан]]у . Педро III Арагонски га није дуго надживио.
 
==Последице и споразуми ==