Артемидин храм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Координате|37_56_59_N_27_21_50_E_type:landmark|37° 56' 59" СГ Ш, 27° 21' 50" ИГД}}
[[Слика:Ac artemisephesus.jpg|мини|250п|Налазиште Артемидиног храма у [[Ефес]]у у Турској. Од некадашњег храма није остало ништа изузев неколико стубова.]]
'''Артемидин храм у Ефесу''' ({{јез-гр|Artemision}}) је био грчки храм посвећен богињи [[Артемида|Артемиди]] који је био подигнут око [[550. п. н. е.]] Данас се од храма могу видети само остаци темеља и место на којем се овај храм некада налазио - недалеко од турског града [[Селчук]]а и на око 50 -{km}- од града [[Измир]]а. Иако темељ храма потиче још из [[7. век п. н. е.|7. века п. н. е]], грађевина је конструисана и подигнута [[550. п. н. е.|550. године п. н. е]]. [[Новац]] за изградњу велелепног [[мермер]]ног храма издвојио је лидијски краљ [[Крез]], а храм је осмислио и пројектовао грчки архитекта [[Херосифрон]]. Храм је био украшен [[бронза]]ним статуама које су извајали најумешнији уметници тог доба: [[Фидија]], [[Поликлеит]], [[Кресилас]] и [[Фрадмон]].
 
Храм је служио као религијско здање, али и као тржница. Годинама су храм посећивали [[трговци]], [[туристи]], [[уметници]] и [[краљ]]еви који су одавали почаст богињи завештајући део своје зараде храму. Недавним археолошким ископавањима на овој локацији откривени су дарови које су ходочасници који су долазили чак из Персије и Индије посветили Артемиди - наушнице, наруквице и огрлице од злата, статуе Артемиде извајане од злата и слоноваче и други артефакти изузетне вредности и лепоте.
Ред 7:
[[Слика:Temple of Artemis.jpg|мини|лево|250п|Артемидин храм у Ефесу]]
 
У ноћи [[21. јул]]а [[356. п. н. е.|356. године п. н. е]], човек по имену [[Херостратус]] је, у намери да се прослави и да његово име овековечи историја, запалио храм који је сагорео до темеља. Те исте ноћи рођен је и [[Александар Велики]] (Македонски). Познати историчар тог доба [[Плутарх]] запазио је необичну случајност и забележио да "у тој ноћи богиња није обитавала у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." Током наредне две деценије, храм је обновљен, у чему је значајно помогао сам [[Александар Македонски]] који је у то доба већ био освојио и покорио целу Малу Азију.
 
Када је [[Свети Апостол Павле|апостол Павле]] у првом веку нове ере посетио [[Ефес]] у намери да проповеда [[хришћанство]], суочио се са снажним култом богиње Артемиде распрострањеним у народу који није желео да га се одрекне. Када су [[Готи]] [[262]] године н. е. поново разрушили храм, [[Ефежани]] су се заветовали да ће га поново обновити. Ипак, до [[4. век]]а н. е. већина Ефежана је прихватило хришћанство и храм је изгубио свој религијски значај. Последње поглавље историје везано за овај храм одиграло се [[401]]. године н. е. када га је срушио [[Свети Јован Хризостом]]. Касније је Ефес напуштен, а [[археологија|археолошка]] ископавања ове локације започела су тек крајем [[19. век]]а. Ископавањима су откривени темељи храма и пут који је водио до ове локације која је данас полумочварни предео, с обзиром да је некада на том месту било море и значајна лука Мале Азије.
 
==Спољашње везе==