Битка за Денкерк — разлика између измена

 

== Немачки пробој дуж обале ==

 

Гудеријанове тенковске трупе биле су преморене услед дугог напредовања. За десет дана (од 10. до 20. маја 1940) превалиле су три стотине километара-последњих сто за један дан. Пешадија и артиљерија нису могле да прате овакав темпо наступања оклопних снага. Немачка авијација није имала потпуну надмоћ у ваздуху јер је западна обала Белгије била у домету ловаца стационираних у [[Енглеска|Енглеској]]. Чак је и снабдевање тенкова постало несигурно. Упркос свему томе Гудеријан је био одлучан. Својим трупама је дао један дан одмора. Али већ ујутро [[22. мај]]а издао је наређење да се одмах крене на север и да се што брже заузме обала. Ради тога је образовао три тенковске колоне: по једну за Кале, Булоњ и Денкерк. Очекивао је да ће за неколико дана из строја избацити не само комплетну белгијску војску већ и пола милиона енглеских и француских војника. Када је пала ноћ немачки тенкови стигли су пред Булоњ и Кале. Ту су тенкови први пут у току похода наишли на јак и организован отпор. Пошто су савезници прозрели немачки план продора борили су се невиђеном храброшћу и жестином за своју једину шансу-повлачење преко мора. После три дана тешких борби пао је Булоњ, а дан касније у недељу увече капитулирао је Кале. Браниоци обе луке углавном су успели да се повуку на север захваљујући борбама које је водила заштитница белгијске војске. После недеља [[26. мај]]а повукле су се све савезничке снаге у Белгији које нису хтеле да капитулирају на обалу Денкерка. Већ [[24. мај]]а Гудеријан је одвојио једну тенковску колону (1. оклопну дивизију) из борбе код Калеа и послао је хитно за Денкерк. Међутим, отпор британских и француских јединица је био толико снажан да је колона изгубила свој темпо и понекад је напредовала свега неколико километара на дан. Гудеријан се ипак надао да ће неколико дана после пада Булоња заузети и Денкерк. Успех какав може да постигне ретко који војсковођа био му је надохват руке. Међутим 24. маја [[Адолф Хитлер|Хитлер]] се по други пут лично умешао у вођење операција: забранио је да тенкови крену на Денкерк. Морали су да чекају пред градом. Пола године касније је немачки пуковник Голдхамер рекао [[Белгијски краљеви|белгијском краљу]] [[Леополд III од Белгије|Леополду III]]: ''„Немачка је већ изгубила рат зато што није уништила Британске експедиционе снаге у Денкерку.“''

Нешто мало пред зору [[4. јун]]а [[1940]], Денкерк је напустио последњи брод. Ускоро затим су немачке трупе ушле у тешко оштећени град. Завршена је операција Динамо - прва комбинована операција сва три вида оружаних снага. Адмиралитет је 4. јуна изјавио: ''„Прошле недеље је извршена највећа ратна операција у историји морнарице. Северно бојиште је ликвидирано.“'' Хитлер је изјавио: ''„Једна од највећих битака свих времена успешно је завршена захваљујући нашим војницима.“'' Наредио је да осам дана лепршају заставе и да се три дана оглашавају звона. У Немачкој су славили због победе, иако су Британци успели да се извуку. Ни у Енглеској весеље није изостало, због повратка војника. Нико није очекивао спасавање оваквих размера. Музичари су непрекидно свирали песму ''„Ево наших хероја“''. Људи су кличући стајали крај ивица пута од [[Довер]]а до [[Лондон]]а. Касније је Монтгомери о овоме изјавио: ''„Сећам се како сам био бесан кад бих угледао британске војнике како се шећу наоколо са шарено извезеним знаком на рукаву Денкерк. Мислили су да су хероји, а то је било и мишљење грађана.“''

 

 

Ове Черчилове речи које су извирале из чистог самопоуздања и одлучности дале су Британцима снагу да наставе борбу.