Василије Марковић — разлика између измена

м
Разне исправке
м (ciscenje)
м (Разне исправке)
 
== Младост и школовање ==
Рођен је у [[Горњи Страњани|Страњанима]], у близини [[Пријепоље|Пријепоља]] у коме је завршио основну школу. Гимназију је учио у [[Солун|Солуну]] и [[Скопље|Скопљу]] као [[благодејац]]. Као један од најбољих ученика Скопске гимназије нашао се међу оснивачима националног друштва ''Српско коло'' у Скопљу међу виђенијим [[Срби]]ма из [[Стара Србија|Старе Србије]]. Своје образовање је наставио на Великој Школи у [[Београд|Београду]], на којој се истакао својим радовима за које његов професор [[Станоје Станојевић]] рекао:
{{цитат|да су његови семинарски радови били, у ствари научни радови.}}
 
По завршеној Великој Школи три године је провео као наставник у гимназији у [[Пљевља|Пљевљима]].
 
У новембру [[1908]]. напушта службу и посвећује се својој докторској дисертацији на тему: ''„Историја српских манастира“''. Након одбране дисертације [[1909]]. постаје први доктор историјских наука који је ту титулу стекао на [[Универзитет у Београду|Београдском Универзитету]], али због [[Ослободилачки ратови|ослободилачких ратова]], никада није званично промовисан. Пре њега је дисертацију о [[Цар Јован Ненад|цару Јовану Ненаду]] одбранио [[Радосав Јовановић]], али он своје дело никада није објавио због чега није озваничен. Пошто је Марковић умро у трену када је његово дело било штампано, тек је [[Грци|Грк]] [[Михаило Ласкарис]], као трећи који је одбранио дисертацију на Београдском универзитету са темом ''„Византијске принцезе на српском престолу у средњем веку“'' био и званично промовисан у доктора историјских наука.
 
Потом постаје наставник II [[Београд|београдске]] гимназије, а у фебруару [[1914|1914.]] полаже професорски испит. Тада му је понуђено место професора на униварзитету, али је тај посао одбио желећи да се припреми за положај професора [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]].
 
== Учешће у ослободилачким ратовима ==
Током [[Комити|комитске борбе]] у [[Стара Србија|Старој Србији]], тесно је сарађивао са комитским војводама, поготово са својим великим пријатељем [[Сретен Вукосављевић|Сретеном Вукосављевићем]]. Као борац учествује у ослободилачким ратовима од [[1912]], посебно се истакавши у [[Кумановска битка|Кумановској бици]]. Након [[Албанска голгота|преласка Албаније]], бива постављен на место комесара [[Енглеска|енглеске]] болнице ''Вундед Алајс'' и [[1. октобар|01.10.]] [[1916]]. са 25 рањеника бива престациониран у [[Воден (град)|Воден]]. На том положају остаје највероватније до [[17. април|17.04.]] [[1917]]. када на инсистирање министарства иностраних дела бива пензионисан у [[Солун]]у са чином резервног подофицира и бива упућен у [[Атина|Атину]] да ради као [[Дипломатија|дипломата]].[[1918]] објављује расправу ''„Да ли су средњевековни Срби сматрали Македонију бугарском?“'', која [[1919]]. бива прерађена и преведена на [[Француски језик|француски]] за потребе [[Париска мировна конференција 1919.|Версајске мировне конференције]].
 
Објавио је неколико расправа и чланака, а за потребе ''„Историје Срба“'' свог професора и пријатеља [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]] израдио је историјске карте. Смрт га је стигла када је у штампу предао своје дело ''„Православно Монаштво и манастири у средњевековној Србији“'' које је постхумно објављено, а ових година је доживело неколико реиздања.
*''„Историјски атлас“''
*''„Да ли су средњевековни Срби сматрали Македонију бугарском?“''
*''„Односи Дубровника са Србијом од 1358. до 1362. године“''
*''„Службена назвања области и места у новооснованим крајевима“''
*''„Ктитори, њихове дужности и права“''
*''„О титуларима српских владара у средњем веку“''
 
1.572.075

измена