Власеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 25:
У средњем вијеку подручје данашње Власенице улазило је у састав средњовјековне жупе Бирач о којој се први писани трагови налазе 1219. године и данас се чувају у дубровачкој библиотеци. Овај крај је у то вријеме био углавном у посједу феудалних породица Павловића, Диничића, Златоносовића и Орловића који су у близини Власенице имали своја утврђења и замкове.
Под
Један од најстаријих дијелова Власенице се зове Крушевик. Најстарија српска гробља се налазе на Лијепој равни, Цвијетњу и Заграђу. Иако је турска владавина у многоме уназадила овај крај Срби су успјели да се изборе за црквену општину, а убрзо, 1882. године, и за прву основну школу у овом крају.
И у том времену, под Турцима, Власеница је била важна раскрсница. У 17. вијеку, као средиште кадилука (среза) налазила се у саставу зворничке капетаније, а од 1842. године била је укључена у редован телеграфско - телефонски и поштански саобраћај. Борбу против Турака за све вријеме њихове владавине на овим просторима водиле су, стално присутне хајдучке групе. У случају опасности хајдуци су налазили спас у избјеглиштву на Гласинцу, Мајевици и Србији. Хајдуци су се помјерали и због епидемија куге, која је често харала овим крајевима, због чега је Бирач у једном периоду турске владавине био врло ријетко насељен.
[[
[[Аустро-Угарска|Аустроугарска]] војска ушла је у Власеницу септембра [[1878|1878.]] године. Године [[1905|1905.]] доноси се закон о црквеној и школској аутономији, којим су грађани добили право на употребу [[Ћирилица|ћириличног]] писма и права на отварање школа. Град је [[1912|1912.]] године имао 1.962 становника.
Са почетком Првог свјетског рата и Власеница улази у период страдања и патње.
Ред 93:
===Туризам===
Посебно обиљежје овог краја су високе и густе шуме. На једног становника долази 0,70 хектара шумске површине (европски просјек је 0,34). Ове шуме су вриједне и по саставу и врсти дрвећа. Поред стогодишњих букава, јела, јавора, борова и смреке овдје се може наићи и на примјерке ријетке и чувене панчићеве оморике. Обиље шумских плодова, нарочито разних врста гљива (вргањ, смрчак, лисичарке, рујнице, редуше и др.) и распрострањеност разне дивљачи (
Међу најљепшим природним амбијентима овог краја на првом мјесту се увијек и не без разлога, ставља планинска висораван Ружина Вода (око 1.130 -{m}- надморске висине) која се простире на путу према Хан Пијеску, данас привлачно излетиште власеничана, а због густих шума (претежно четинарских) зелених ливада и пропланака и хладне чисте воде има и обиљежја праве ваздушне бање.
| |||