Добричево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 22:
== Историја ==
Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око [[1825]]. године, под називом Udvarsállás, a од 1922. године Добричево.
Добричево је двадесетих година основала управа [[гроф]]овског имања Бисинген у Жаму и населили (1827 год.) са 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно насељено опет римокатоличким [[Мађар]]има, којих је 1835 год. било 360 становника 1838 год. повисио се њихов број на 480 становника, али је 1848 год. спао на 359 становника.
Ред 28:
[[1846]] год. изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском [[срез]]у. Од 25. марта до 19. аугуста 1848 год. постојало је овде месно капеланство. Око 20 јуна 1848 год. Насеобина је послала 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено [[пожар]]ом од српских војних јединица врачевгајског логора. 1854 год. било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узев ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.
[[1861]] дод. Подигнута је садашња [[црква]]. 1865 год. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник. Бројно стање становништва последњих деценија: 1869 год. Било је 425 становника, 1880.: 472 (
1891 год. подигнута је жељезничка станица. 1918 год. ушла српска војска у насеобину, која је 1919 год припојена вршачком срезу торонталној-тамишке жупаније.
[[1921]] год. пописано је 305 становника, од којих је било [[Словак]]а 1 становник, [[Чех]]а 50, [[Румун]]а 26, [[Италијан|Талијан]]а 1 и [[Мађар]]и 227; православних 19, католика 281, гркокатолика1, евангелика 4.
== Демографија ==
Ред 156:
#'''Литература'''
#Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер ISBN 86-85075-04-1
#Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(
# Наше село у опште није довољно проучено. На овом пољу имало би се још врло много урадити. За боље упознавање наших села, вароши, варошица и градова. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“
#за општине банатског дела Области овај посао обавио, тако исто стручно и научно, Г, Феликс Миликер, кустос и библиотекар градске библиотеке у Вршцу.
| |||