|
'''Геотехника''' је научно-стручна област, која се бави изучавањем својстава, стања и понашања [[геолошка средина|геолошке средине]] као и законитости њихових промена под утицајем одређене инжењерске делатности и/или природних процеса. Она се бави условима и начинима побољшања својстава геолошке средине и њиховим прилагођењем конкретним инжењерским захтевима као и проблемима израде разноврсних геотехничких конструкција.
Термин геотехника је настао пре термина геотехничког инжењерства, и представља кованицу насталу од речи Геа - [[Земља]] и [[техника]]. Геотехника припада [[природне науке|природним]] и геотехничко[[техничке инжењерствонауке|техничким]] ненаукама. Геотехника своје корене има у природним наукама, [[Геологија|геологији]] и представљајугеолошким синонимедисциплинама. ИакоОна сутежи овида терминидефинише сличнии пообјасни дефиницијигеолошке разликапојаве, јеа уда приступупроблематику коју изучава посматра са техничке стране и тражи практична инжењерска решења, инжењерскогеолошкомправи илигеотехничке грађевинскоммоделе и прорачуне, за конкретне [[грађевина|грађевинске]] објекте. Геотехника се изучава на природним ([[инжењер]]и геологије, смер за геотехнику) и техничким факултетима (инжењери геотехнике).
У инжењерској геологији термин геотехникапод геотехником се употребљаваподразумева да сепредстављање геолошкагеолошке проблематика везана за терен у коме се гради и резултатирезултата истраживања и анализа, те квантитативниквантитативних параметрипараметара представена уначин форми којакоји је неопходнапотребан грађевинским инжењерима за пројектовање грађевинских објеката. Инжењерска геологија, односно, остваригеолошки одговарајућаинжењер комуникацијана струкаоснову наморфометријских пројектима.и хидрогеолошких карактеристика терена, физичко-механичких карактеристика литолошких средина, сеизмодинамичког модела терена и савремених геодинамичких процеса дефинише услове и препоруке, као и оцену повољности за даље просторно планирање и коришћење терена.
Инжењерска геологија на основу морфометријских и хидрогеолошких карактеристика терена, физичко-механичких карактеристика литолошких средина, сеизмодинамичког модела терена и савремених геодинамичких процеса дефинише услове и препоруке, као и оцену повољности за даље просторно планирање и коришћење терена.
ГеотехникаСа геотехничког становишта, инжењер одговарајуће струке, има за задатак да на основу утврђене литолошке грађе терена, стања нивоа подземне воде у терену, морфолошких карактеристика и сеизмодинамичког модела терена, као и изведених одговарајућих геостатичких прорачуна дефинише услове за изградњу грађевинског објекта, као и да дефинише услове за извођење грађевинских радова на ископу и фундирању објекта. Такође, на основу резултата геостатичких прорачуна, геотехникациљ имагеотехнике заје циљдефинисање да дефинишеевентуалних евентуалнеинтервентних интервентнемелиоративних меремера у подтлу и/или даодређивање одреди начинначина и дубинудубине фундирања објекта у циљу стабилности грађевинског објекта.
Основни задаци геотехнике су:
# да обезбеди подлоге за рационално планирање, [[пројектовање]], извођење и коришћење свих продуката инжењерске делатности,
# пројектовање и извођење различитих [[технологија|технолошких]] поступака чији је крајњи циљ заштита, побољшање и прилагођавање терена потребама [[грађење|грађења]] и [[експлоатација|експлоатације]],
# пројектовање и извођење геотехничких конструкција.
Да би оствариласе остварили задаткезадаци у оквиру планирања и извођења [[геотехничка истраживања|геотехничких истраживања]] вршиврше се анализагеотехничка истраживања. Она обухватају анализу и преглед постојеће документације о терену који се истражује, анализаанализу сателитских и аероснимака, инжењерскогеолошко рекогносцирање и картирање терена, узимање узорака стене, тла и воде и њихове анализе у лабораторијама за [[петрографија|петрографију]], [[Механика стена|механику стена]], [[Механика тла|механику тла]], [[хемијска анализа|хемијску анализу]]. Као подлоге за геотехничка истраживања највише се користе [[топографска карта|топографске карте]], [[план]]ови и [[геолошка карта|геолошке карте]].
Геотехника припада [[природне науке|природним]] и [[техничке науке|техничким]] наукама. Може се рећи да геотехника своје корене вуче и свој темељ базира на природним наукама, пре свега [[Геологија|геологији]] и геолошким дисциплинама тежећи да дефинише и објасни геолошке појаве, а да проблематику коју изучава посматра са техничке стране и тражи практична инжењерска решења, прави геотехничке моделе и прорачуне, за конкретне [[грађевина|грађевинске]] објекте, било да су они надземни, подземни или специјални (нпр. бране, акумулације). Стога се геотехника изучава на природним ([[инжењер]]и геологије, смер геотехника) али и техничким факултетима (инжењери геотехнике). Приступ изучавању геотехнике је сходно томе другачији али циљ геотехнике је исти.
Да би се направио добар геотехнички модел, не могу се свим појавама у терену као природној конструкцији приписивати одређене вредности без претходног њиховог разумевања. Стогапотребно је потребно познавати историју стварања терена, тј. "живот стенске масе", њену генезу и процесе који су је довели до стања у каквом је данас како би се одговарајућим геолошким срединама могла приписати одговарајућа геотехничка својства.
== Види још ==
|
