Ишијас — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 4 repl; Grammar: 1; |
м Разне исправке |
||
Ред 18:
Нервне структуре ишијадикуса могу оболети ''примарно'' (есенцијално), неурогено или ''секундарно'' због неке опште [[болест]]и или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима <ref>Бошковић Б. Бол и ексцитаторне аминокиселине, Војносанитетски Преглед 2002, 59:49-58</ref> левог, десног или оба ишијадична живца.
[[Бол]] је лакализован у доњем делу [[Леђа|леђа]] (слабини), крстима, [[Задњица|задњици]] и/или различитим деловима [[нога|ногу]] и [[стопало|стопала]]. Бол, јаког или слабијег интензитета, који зрачи од слабинског дела све до стопала, може бити праћен утрнулошћу, слабошћу [[Мишићно ткиво|мишића]], сензацијама у виду пецкања, жарења или пробода [[Игла|иглама]], и ствара потешкоће у кретању и померању ноге. Типични, симптоми су локализовани само на једној страни тела.
== Дилема (болест или симптом) ==
Иако је ишијас назив за уобичајен облик слабијих или јачих болова у леђима и ногама, право значење овог термина је често погрешно, јер ишијас означава скуп [[Симптоми болести|симптома]] а не [[Дијагноза (израз)|дијагнозу]] промена које врше притисак и иритирају корене [[Живац|живаца]] иизазијући [[бол]]. За ишијас (који се из практичних разлога) подржава као посебан клинички ентитет, сасвим се поуздано зна, да се не ради о болести суи генерис и да етиолошки и патогенетски фактори могу бити различите природе. Овај став је важан, јер је за терапију ишијаса или ишијасних симптома од изузетног значаја познавање узрока [[Болест|болести]] коју прати ишијасна [[Симптоми болести|симптоматологија]], и која ће често бити различита, у зависности од основних узрока [[поремећај]]а-болести.<ref>-{Oxford English Dictionary, 2nd Ed. "a1450a Mankind (Brandl).}-"</ref><ref name="Medicinska"/>
Најчешћи узрочник ишијаса је [[Дискус хернија|хернија међупршљенског диска]], а као други узрочници наводе се; [[Povreda|повреде]] леђа, иритација живца изазвана артритисом кичме, други зашаљењски процеси, васкуларни, ендо и егзотоксични чиниоци, као и притисак на живац након одређених врста напора, психичка стања итд.
== Епидемиологија ==
[[Слика:LazaLazarevic.jpg|мини| десно|240п|<small>[[Лаза К. Лазаревић]] београдски лекар који је први описао [[1889]] тест за дијагностиковање ишијаса.</small>]]
Најмање четвртина [[болесник]]а који траже помоћ отртопеда жали се на болове у доњем делу леђа или на болове у ногама који зраче из слабинског дела. Ишијас има велике [[Привреда|привредне]] и социјалне последице, јер заузима видно место у обољевању и прво место међу свим болестима [[периферни нервни систем |периферног нервног система]] и недвосмислено је [[болест]] [[модерно доба|модерног доба]] и последица модерног начина [[живот]]а.
Промене које су могле да изазову појаву ишијаса откривене су у [[Иран]]у на [[скелет]]у старом 11.000 година. Становништво долине [[Нил]]а у периоду [[4.000. п. н. е.]] због промена на [[кичма|кичменом стубу]] имало је истоветне тегобе какве срећемо код данашњих болесника. Сличне и исте промене забележене су и на [[скелет]]има из [[римско царство|римских ископина]].<ref>-{Popović J. ''Bol u križima'', Predgovor}-, [http://www.inet.hr/~fruzic/zdravlje/knjiga/Predgovor.htm] Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref>
Први је у стручној литератури ишијас описао, [[напуљ]]ски лекар Д. Котугно средином [[18. век]]а. У [[19. век]]у и почетком [[20. век]]а болест је схваћена као као неуралгично или неуротично обољење сакралног (крсног)- ишијадичког плексуса, ишијадичног живца и његових коренова.
За многоброја истраживања патолошких промена код ишијаса заслужни су многи лекари међу којима се посебно истичу Француз Ласегу и Србин Лазаревић, двојица лекара која су паралелно описала важан дијагностички тест наступања бола код истезања ишијадикуса, који данас неоправдано носи назив Ласегуеов тест.<ref name="Medicinska"/> {{напомена|Неправедно је овај тест добио назив Тест по Лесегуеу, јер је га је београдски лекар Лазаревић први описао у бечком медицинском часопису већ 1889, (три године пре него што је то учинио Ласегу).<ref name="Medicinska"/>}}
Ред 35:
За важан преокрет у тумачењу ишијаса, у смеру његове вертебралне етиологије, а посебно у смислу дископатија, заслужни су научнници Шморл и Јунгханс ([[1932]]), као и клиники и рендгенолошки радови Микстара и Бара.
У другој половини [[20. век]]а све више се јављају ставови (углавном неурохирурга) који пренаглашавају механичку етиологију ишијаса и других (као што су Вертенберг, Шилер Волтман итд)који уз вертебралну етиологију наводе и невртебралне етиолошке факторе ишијаса, инфективне и токсичне генезе.
Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне [[радикулопатија|радикулопатије]] има као главни [[симптом]] [[Ишијас|ишијалгију]], док се [[преваленца|преваленца]] лумбалног [[бол]]а креће од 49% до 70%. [[Инциденца]] ишијаса код лумбалне [[радикулопатија|радикулопатије]], као последица оштећења [[међупршљенски диск|фиброзног диска]], у општој [[Популација|популацији]] процењује се на 2,2%.
Међу [[фактори ризика|факторима ризика]] за настанак ишијаса код [[Радикулопатија|радикулопатиј]]е, бројна истраживања показују утицај следећих фактора;<ref name="Bosković"/>
Ред 43:
*''професионални фактори'' (рад повезан са сталним дизањем и ношењем терета, изложеност [[Вибрације|вибрацијама]] током [[рад]]а или за време дугих вожњи.)
[[Пол]]не разлике и физичка спремност према спроведеним истраживањима нису непосредно повезане са ишијасном [[радикулопатија|радикулопатиј]]ом.
===== Ризичне групе =====
* Особе које свакодневно обављају тешке физичке послове.
Ред 56:
== Етиологија ==
Ишијас није специфична [[болест]], него [[симптом]] који може бити изаван разним акутним и хроничним процесима у леђима, али може бити и [[Refleksni luk|рефлексна]] реакција, која настаје под утицајем промена у трбушној дупљи и малој [[карлица|карлици]] када се бол из ових подручја [[Refleksni luk|рефлексно]] шири у доњи део леђа.
Ишијас настаје када постоји притисак или оштећење [[ишијадични живац|ишијадичног живца]]. {{напомена|Ишијадични живац почиње из кичме, пролази низ леђа и наставља се у нози. Овај живац контролише мишиће леђа колена и потколенице и повратно преноси осећаје из бутине, дела потколенице, и јединог дела стопала.}}
Ред 70:
|}
===Најчешћи узроци ишијаса===
Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама). Велики део [[неурон]]а ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.
Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба, у које спадају;
Ред 76:
'''Спинална стеноза (сужење кичменог канала у доњем делу кичме)'''
Спинална стеноза или компресија унутар кичмененок канала <ref>[http://www.mayoclinic.com/health/spinal-stenosis/DS00515 Spinal stenosis,By Mayo Clinic staff] Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref> {{напомена|Сама компресија представља диспропорцију између промера корена спиналних живаца и простора кроз који тај корен пролази.}}
'''Дегенеративна болест међупршљенског диска'''
{{Главни чланак|Дискус хернија}}
Оштећење [[Међупршљенски диск|међупршљенског диска]], „јастучића“ који се налази између два [[пршљен]]а и обезбеђује савитљивост кичме, познато под називом [[дискус хернија]] најчешћа је дегенеративна болест међупршљенског диска.
'''Спондилолистеза'''
Ред 146:
== Дијагноза ==
==== [[Историја болести]] ====
Историја болести а посебно њен део [[анамнеза]] [[болесник]]а има за циљ прикупљања свих релевантних информација, које су битне за откривање стварне природе и узрока тегоба код ишијаса и тачно постављање дијагнозе могућих поремећаја. Анамнеза мора да буде потпуна и тачна и зато се сва питања постављају по тачно одређеном редоследу за ову вресту поремећаја. При узимању података треба утврдити локализацију и јачину бола, губитак мишићне снаге, поремећај сензибилитета, трајање болести, ток и узроци који појачавају бол (кашаљ, кијање), утицај одмора и покрета на бол и могућност обављања дневних активности.
Сви подаци добијени на овај начин, заједно са подацима добијеним током физичког прегледа и допунских испитивања, се уносе у образац који се зове историја болести и од изузетног су значаја за постављање дијагнозе могућих поремећаја у организму код ишијаса.<ref name="Hankey"/>
Ред 154:
То је поступак којим се утврђују објективне промене у организму болесника, могући знаци занци болести код ишијаса. [[Објективан (физикалан) преглед]] се обавља коришћењем основних физикалних метода како би се уочиле промене у лумбосакралном делу и доњим удовима које могу да настану у току ишијаса. Посебан значај даје се неуролошком прегледу и испитивању моторике, функција и проводљивости живаца, пре свега утврђивањем присуства патолошких рефлекса на доњим удовима.
Неуролошки преглед код ишијаса укључује испитивање; [[Лазервићев тест |Лазервићевог и обрнутог Лазаревићевог теста]]
==== [[Допунска испитивања у медицини|Допунска испитивања]] ====
===== [[Радиографија]] =====
Иако су традиционалне метод рендгенског снимања меких ткива (као што су хрскавичави дискови, мишићи, нерви итд) ограничене, због мањих могућности снимања применом [[рендгенски зраци|класичних рендгенских зрака]], она се све мање користи у дијагностици ишијаса, али се и даље примењује у диференцијалној дијагностици промена на кичменом стубу; [[тумори|тумор]]а, [[инфекције]], [[прелом кости|прелом]]а, [[ишчашење зглоба|ишчашења]] итд.
Упркос ових ограничења, класично рендген снимање и даље игра улогу у релативно јефтиној дијагностици и диференцијалној дијагностици могућих узрока ишијаса (код сумње на простојање хернијације диска, повреда, реуматичних болести) али се тек применом, осталих метода дијагностике са већим поуздањем може утврдити коначна дијагноза.
===== [[Компјутеризована томографија]] -{(CT)}- =====
Ред 171:
===== [[Електромиографија]] (-{EMG}-) =====
[[Електромиографија|ЕМГ]] мери брзину спровођење електричних импулс дуж нервних коренова, периферних нерава и мишићног ткива, чиме се открива постојање и локализација оштећење нерава и мишића, али и успешност лечења нерава и мишића. Промене у електромиографској кривуљи при вољном стезању (
== Лечење ==
Ред 178:
Употреба [[аналгетик]]а, [[нестероидни антиинфламаторни лекови|нестероидних антиинфламаторних лекове]], епидуралних ињекција [[стероид]]а, има за циљ да ублажи или уклони бол и побољша квалитет живота. Одмор у кревету, системска примена кортикостероида у терапији, [[балнеотерапија]] и [[кинезитерапија]], имају такође позитиван учинак у процесу лечења.<ref name="Legrand">-{Legrand E, Bouvard B, Audran M, Fournier D, Valat JP; ''Sciatica from disk herniation:'' Medical treatment or surgery? Joint Bone Spine. 2007 Dec;74(6):530-5. Epub 2007 Sep 19. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17983833 PubMed]}-Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref>
==== Оперативно лечење ====
Након комплетне дијагностике, која треба да обухвати процену физичких, психолошких, социјалних и професионалних фактора којим је изложен, болеснику може бити предложен хируршки начин лечења, и то само код оних са упорним болом и тежим оштећењем нервних корена. Хируршки начин лечења има успешност код око 50% оперисаних, при томе је избор методе ирелевантан јер не постоји довољан број студија које фаворизују одређену методу. Постоперативне компликације се могу јавити у 1% до 3% оперисаних.
Хируршка интервенција може да обезбеди болеснику брже ослобађање од бола и других субјективних тегоба у односу на конзервативно лечење, али не и веће разлике у односу на степен успеха после једне или две година (показала су бројна истраживања).<ref name="Bosković"/><ref>-{Wilco C. Peul, Hans C. van Houwelingen, Wilbert B. van den Hout, Ronald Brand, Just A.H. Eekhof, Joseph T.J. Tans, Ralph T.W.M. Thomeer, Bart W. Koes. ''Surgery versus prolonged conservative treatment for sciatica.'' N Engl J Med 2007;356:2245-56}-</ref> Ова разлика у ефикасности лечења је углавном резултат мањег побољшања стања болесника са проблематиком горњих лумбалних сегмената након конзервативног лечења.
Зато болесник и лекар, треба заједнички и правилно да процене корист и штету (за сваку ситуацију посебно) и да онда изврше правилан избор начина будућег лечења, које у каснијем животу болесника може имати негативан утицај.<ref name="Bosković"/>
|