Ишијас — разлика између измена

[[Бол]] је лакализован у доњем делу [[Леђа|леђа]] (слабини), крстима, [[Задњица|задњици]] и/или различитим деловима [[нога|ногу]] и [[стопало|стопала]]. Бол, јаког или слабијег интензитета, који зрачи од слабинског дела све до стопала, може бити праћен утрнулошћу, слабошћу [[Мишићно ткиво|мишића]], сензацијама у виду пецкања, жарења или пробода [[Игла|иглама]], и ствара потешкоће у кретању и померању ноге. Типични, симптоми су локализовани само на једној страни тела. <ref>{{DorlandsDict|seven/000095050|-{sciatica}-}}</ref>

Најчешћи узрочник ишијаса је [[Дискус хернија|хернија међупршљенског диска]], а као други узрочници наводе се; [[Povreda|повреде]] леђа, иритација живца изазвана артритисом кичме, други зашаљењски процеси, васкуларни, ендо и егзотоксични чиниоци, као и притисак на живац након одређених врста напора, психичка стања итд. <ref name="Medicinska">''Медицинска енциклопедија'' 3. том Медицинска књига Загреб-Београд, 1968 стр. 509-518</ref>

Најмање четвртина [[болесник]]а који траже помоћ отртопеда жали се на болове у доњем делу леђа или на болове у ногама који зраче из слабинског дела. Ишијас има велике [[Привреда|привредне]] и социјалне последице, јер заузима видно место у обољевању и прво место међу свим болестима [[периферни нервни систем |периферног нервног система]] и недвосмислено је [[болест]] [[модерно доба|модерног доба]] и последица модерног начина [[живот]]а. <ref>-{Michael M. Priebe, MD, Anthony E. Chiodo, MD, William M. Scelza, MD, Steven C. Kirshblum, MD, Lisa-Ann Wuermser, MD, Chester H. Ho, MD. ''Spinal cord injury medicine. 6. Economic and societal issues in spinal cord injury.'' Arch Phys Med Rehabil 2007;88(3 Suppl 1):S84-8.}-</ref>

Промене које су могле да изазову појаву ишијаса откривене су у [[Иран]]у на [[скелет]]у старом 11.000 година. Становништво долине [[Нил]]а у периоду [[4.000. п. н. е.]] због промена на [[кичма|кичменом стубу]] имало је истоветне тегобе какве срећемо код данашњих болесника. Сличне и исте промене забележене су и на [[скелет]]има из [[римско царство|римских ископина]].<ref>-{Popović J. ''Bol u križima'', Predgovor}-, [http://www.inet.hr/~fruzic/zdravlje/knjiga/Predgovor.htm] Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref>

Први је у стручној литератури ишијас описао, [[напуљ]]ски лекар Д. Котугно средином [[18. век]]а. У [[19. век]]у и почетком [[20. век]]а болест је схваћена као као неуралгично или неуротично обољење сакралног (крсног)- ишијадичког плексуса, ишијадичног живца и његових коренова.

У другој половини [[20. век]]а све више се јављају ставови (углавном неурохирурга) који пренаглашавају механичку етиологију ишијаса и других (као што су Вертенберг, Шилер Волтман итд)који уз вертебралну етиологију наводе и невртебралне етиолошке факторе ишијаса, инфективне и токсичне генезе. <ref>-{Glavan I. ''Živčane bolesti'' 4. izdanje, Beograd-Zagreb 1963.}-</ref>

Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне [[радикулопатија|радикулопатије]] има као главни [[симптом]] [[Ишијас|ишијалгију]], док се [[преваленца|преваленца]] лумбалног [[бол]]а креће од 49% до 70%. [[Инциденца]] ишијаса код лумбалне [[радикулопатија|радикулопатије]], као последица оштећења [[међупршљенски диск|фиброзног диска]], у општој [[Популација|популацији]] процењује се на 2,2%. <ref name="Bosković">-{Bosković K. Lumbalna radikulopatija ''Kritički pristup dijagnostici i lečenju lumbalne radikulopatije.'', Med Preg12008; LXI (11-12): 553-556. Novi Sad}-</ref>

[[Пол]]не разлике и физичка спремност према спроведеним истраживањима нису непосредно повезане са ишијасном [[радикулопатија|радикулопатиј]]ом. <ref>-{Airaksinen 0, Brox n, Cedraschi C, Hildebrandt J, Klaber- Moffett J, Kovacs F, et al. ''European guidelines for the management oflow back pain.'' Eur Spine.l 2006;15(SuppI2):SI25S127.}-</ref>

Ишијас није специфична [[болест]], него [[симптом]] који може бити изаван разним акутним и хроничним процесима у леђима, али може бити и [[Refleksni luk|рефлексна]] реакција, која настаје под утицајем промена у трбушној дупљи и малој [[карлица|карлици]] када се бол из ових подручја [[Refleksni luk|рефлексно]] шири у доњи део леђа. <ref>-{Jordon J, Konstantinou K, Morgan TS, Weinstein J. ''Herniated lumbar disc.'' Clin Evid 2007}- [http://clinicalevidence.bmj.com/ceweb/conditions/msd/1118/1118.jsp]Посећено [[15. август]] [[2010.]] </ref>

Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама). Велики део [[неурон]]а ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи. <ref name="Hankey"/>

Спинална стеноза или компресија унутар кичмененок канала <ref>[http://www.mayoclinic.com/health/spinal-stenosis/DS00515 Spinal stenosis,By Mayo Clinic staff] Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref> {{напомена|Сама компресија представља диспропорцију између промера корена спиналних живаца и простора кроз који тај корен пролази.}} , изазива сужење простора у коме је смештена [[кичмена мождина|кичмене мождина]], [[кауда еквина]], и корени ишијадичног живац. Ова сужавања могу бити узрокована коштаним израштајима ([[остеофити|остеофитима]]), дислокацијом тела пршљенова [[спондилолистеза|спондилолистезом]], [[запаљење]]м, или [[Дискус хернија|хернијом диска]] јер смањују расположиви простор кичменој мождини, врше притисак (укљештење) и иритирају [[живци|живце]] који полазе из [[кичмена мождина|кичмене мождине]] и формирају [[ишијадични живац]]. <ref name="Hankey">-{Hankey GJ, Waedlaw JM, ''Clinical Neurology''. Demons Medical Publisching, new York 2002}-</ref>

Оштећење [[Међупршљенски диск|међупршљенског диска]], „јастучића“ који се налази између два [[пршљен]]а и обезбеђује савитљивост кичме, познато под називом [[дискус хернија]] најчешћа је дегенеративна болест међупршљенског диска. <ref name="Hankey"/><ref>[http://www.eorthopod.com/content/lumbar-degenerative-disc-disease -{Lumbar Degenerative Disc Disease}-] Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref>

Историја болести а посебно њен део [[анамнеза]] [[болесник]]а има за циљ прикупљања свих релевантних информација, које су битне за откривање стварне природе и узрока тегоба код ишијаса и тачно постављање дијагнозе могућих поремећаја. Анамнеза мора да буде потпуна и тачна и зато се сва питања постављају по тачно одређеном редоследу за ову вресту поремећаја. При узимању података треба утврдити локализацију и јачину бола, губитак мишићне снаге, поремећај сензибилитета, трајање болести, ток и узроци који појачавају бол (кашаљ, кијање), утицај одмора и покрета на бол и могућност обављања дневних активности. <ref name="Bosković"/>

Неуролошки преглед код ишијаса укључује испитивање; [[Лазервићев тест |Лазервићевог и обрнутог Лазаревићевог теста]] , [[Ласегуевов тест |Ласегуевог теста]], испитивање тетивних [[Refleksni luk|рефлекс]]а (пателарни и [[Ахиловрефлекс|Ахилов]]), [[сензибилитет]]а (посебно по [[кожа|кожи]] спољашње и унутрашње стране стопала и ножног палца, тестирање снаге појединих мишића стопала и анализу хода на прстима и петама (са уочавањем разлике леве и десне стране).<ref>Ђорђевић Д, ''Обољења нервног система, ''Војна интерна медицина, Београд, 1982 </ref>

Иако су традиционалне метод рендгенског снимања меких ткива (као што су хрскавичави дискови, мишићи, нерви итд) ограничене, због мањих могућности снимања применом [[рендгенски зраци|класичних рендгенских зрака]], она се све мање користи у дијагностици ишијаса, али се и даље примењује у диференцијалној дијагностици промена на кичменом стубу; [[тумори|тумор]]а, [[инфекције]], [[прелом кости|прелом]]а, [[ишчашење зглоба|ишчашења]] итд. <ref>[http://www.mayoclinic.com/health/spinal-stenosis/DS00515/DSECTION=tests-and-diagnosis Spinal stenosis-Tests and diagnosis By Mayo Clinic staff] Посећено [[15. август]] [[2010.]]</ref>

[[Електромиографија|ЕМГ]] мери брзину спровођење електричних импулс дуж нервних коренова, периферних нерава и мишићног ткива, чиме се открива постојање и локализација оштећење нерава и мишића, али и успешност лечења нерава и мишића. Промене у електромиографској кривуљи при вољном стезању ( контракцији) мишића различите су при оштећењу периферног живца мишића и директно су пропорционалне са веичином оштећења. Електромиографија је додатна метода дијагностике код ишијаса којом се добијају подаци о оштећењима изазваним хернијацијом диска, повредом нерава итд, што је од заначја у диференцијалној дијагностици оштећења нерава на другим локацијама ван кичменог стуба.{{напомена|(-{EMG}-) региструје електричну активности у мишићима. Применом различитих метода (-{EMG}-) добиају се информације о активности, односно непостојању активности у тзв. моторној (покретачкој) јединици (моторна јединица се састоји од ћелија у предњем рогу кичмене мождине , моторног аксона или неурита, моторне плочице и мишићних влакана које инервише тај аксон).}}

Након комплетне дијагностике, која треба да обухвати процену физичких, психолошких, социјалних и професионалних фактора којим је изложен, болеснику може бити предложен хируршки начин лечења, и то само код оних са упорним болом и тежим оштећењем нервних корена. Хируршки начин лечења има успешност код око 50% оперисаних, при томе је избор методе ирелевантан јер не постоји довољан број студија које фаворизују одређену методу. Постоперативне компликације се могу јавити у 1% до 3% оперисаних. <ref name="Legrand"/><ref name="Bosković"/>

Хируршка интервенција може да обезбеди болеснику брже ослобађање од бола и других субјективних тегоба у односу на конзервативно лечење, али не и веће разлике у односу на степен успеха после једне или две година (показала су бројна истраживања).<ref name="Bosković"/><ref>-{Wilco C. Peul, Hans C. van Houwelingen, Wilbert B. van den Hout, Ronald Brand, Just A.H. Eekhof, Joseph T.J. Tans, Ralph T.W.M. Thomeer, Bart W. Koes. ''Surgery versus prolonged conservative treatment for sciatica.'' N Engl J Med 2007;356:2245-56}-</ref> Ова разлика у ефикасности лечења је углавном резултат мањег побољшања стања болесника са проблематиком горњих лумбалних сегмената након конзервативног лечења. <ref>-{Kenneth T, Fisher C, Boyd M, Bishop P, Wing P, Dvorak M. ''Outcome evaluation of surgical and nonsurgical management of lumbar disc protrusion causing radiculopathy.'' Spine 2007;32(13):1414-22.}-</ref><ref>-{Weinstein .IN. Tosteson TO. Lurie .10, Tosteson ANA. Hanscom B, Skinner JS, et al.'' Surgical vs nonoperative treatment for lumbar disk herniation: the spine patient outcomes research trial (SPORT): a randomized trial''. .lAMA 2006;296: 2441-50.}-</ref><ref>-{Weinstein IN, Lurie JD, Olson PR, Bronner KK, Fisher ES.'' United States' trends and regional variations in lumbar spine surgery: 1992-2003.'' Spine 2006;31:2707-14}-.</ref><ref>-{Atlas SJ, Keller RB, Wu YA, Deyo RA, Singer DE.'' Long-term outcomes of surgical and nonsurgical management of sciatica secondary to a lumbar disc herniation: 10 year results from the Maine lumbar spine study''. Spine 2005;30:927-35}-.</ref>