У извештају Генералног Секретара [[ОУН]] се напад на Вишњицу оцењује као релативно мали у поређењу са нападима Срба који су му претходили посебно истичући да је само три дана пре напада на Вишњицу [[ВРС]] испалила 20 артиљеријских граната на Сребреницу које су убиле једну жену а раниле двоје цивила <ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 "Пад Сребренице", Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 225]</ref>
У периоду постојања тзв. сигурне зоне у [[Сребреница|Сребреници]], јединице [[Армија БиХРБиХ|Армије БиХРБиХ]] стациониране у Сребреници су, супротно одредбама резолуције 819 Савета Безбедности [[ОУН]] у којој је наведено да је „.... Сребреница "сигурна зона" без оружаних напада или било којег непријатељског чина...“<ref>[http://www.nato.int/ifor/un/u930416a.htm Савет Безбедности ОУН. Резолуција 819, члан 1. 16. Април 1993.]</ref>, вршиле честе нападе на територију под контролом ВРС у околини Сребренице. У својој изјави пред члановима Ратног Председништва Сребренице, Рамиз Бећировић, командант 28. дивизије из састава 2. корпуса Армије БиХРБиХ је истакао да је од Главног штаба Армије БиХ добијено наређење за извршавање диверзантских напада ван територије енклаве Сребреница у циљу одвлачења снага ВРС са фронта код [[Сарајево|Сарајева]] <ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 "Пад Сребренице", Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 224]</ref>.
