Леандро Фернандез де Моратин — разлика између измена

м
Разне исправке
м (ciscenje)
м (Разне исправке)
Моратин је писао за средњу класу, а као [[реализам|реалистички]] писац, покупио је [[иронија|ироничан]] тон, [[хумор]] и пријатан стил [[Сервантес|Сервантеса]]. Био је љубитељ умерености, чак и у књижевности, па је његов [[дијалог]] једноставан, без претераног улепшавања прозе.
 
Моратиново најпознатије дело у прози је '''Пораз ситничара''' ({{јез-шпа|La derrota de los pedantes}}), [[сатира]] која се противи пороцима шпанске поезије и која подсећа на [[Сервантес|Сервантесову]] поему ''' Пут на Парнас''' ({{јез-шпа|[[Viaje al Parnaso]]}}). Ту Моратин представља групу лоших писаца - ''ситничара'' - ({{јез-шпа|los pedantes}}) , који се буне против [[Аполон|Аполона]] и бивају поражени. За Моратина, ''pedante'' је аутор коме недостаје осећајност и који се усуђује да пише не обазирући се на правила. Овде се, такође, добри писци боре против својих непријатеља одбацујући томове њихових неподношљивих дела.
 
Моратин је аутор једне '''Аутобиографије''' ({{јез-шпа|Autobiografía}}), која није комплетна, а односи се на почетак његовог живота.
Дело под називом '''Кратке бележнице из Енглеске''' ({{јез-шпа|Apuntaciones sueltas de Inglaterra}}) представља белешке најразличитијих описа и посматрања, и могу бити дужине од неколико редова до неколико страна. Моратин бележи корак по корак, као неки знатижељни новинар. Он хвали пејзаж, уметност и културу [[Енглеска|Енглеске]], обраћајући пажњу на поједине сликовите обичаје, као што је женска слобода у обући, што се у [[Шпанија|Шпанији]] није дешавало и што Моратин сматра [[симбол|симболом]] слободе која нас образује. Значајне су и стране посвећене енглеском позоришту и његовом поређењу са шпанским. Разлика је у томе што су енглески глумци дисциплинованији и поврх свега, достојни високих личности које оличавају.
 
Много важније и обимније дело је '''Путовање кроз Италију''' ({{јез-шпа|Viaje de Italia}}) . Прву књигу чине описи путовања од [[Лондон|Лондона]] до [[Италија|Италије]], преко [[Белгија|Белгије]], [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]]. Од друге књиге почиње прича о путовању кроз [[Италија|Италију]]. Значајне су и стране посвећене проституткама и макроима.
 
Рад Моратина као прозног писца се употпуњује са три тома '''Постхумних дела''' ({{јез-шпа|Obras póstumas}}) , објављених [[1867]]. године. Састоје се из Моратинових многобројних писама, успомена са путовања, и критичких коментара сопствених [[комедија|комедија]] и других аутора.
 
== Поезија ==
 
Трећи том његове књиге ''Драмска и лирска дела'' ({{јез-шпа|Obras dramáticas y líricas }}) из [[1825]]. посвећен је [[лирика|лирици]]. Његово дело обухвата скоро педесет година посвећености [[поезија|поезији]] из које проистиче мало више од стотинак песама: сто девет његових и једна која је приписана Пересу Магаљону у издању Леандровог дела ''Комплетне поезије'' ({{јез-шпа|Poesías completas}}). Моратин је аутор стотинак лирских композиција: девет [[писмо|писама]] , дванаест [[ода|ода]], двадесет два [[сонет|сонета]], девет [[романса|романси]], шеснаест [[епиграм|епиграма]], затим различите композиције које чине осам лирских песама које се разликују од традиционалних узора, два превода и једна [[елегија]], романса у [[једанаестерац|једанаестерцу]] (епско певање у [[квартет|квартету]] ''Заузимање [[Гранада|Гранаде]]'') и девет превода [[Хорације|Хорацијевих]] дела. Као члан академије [[Аркадија]] у [[Рим|Риму]] под именом Инарко Селенијо, Моратин, лирски песник, није могао бити сматран врсним песником оригиналности и фантазије. Међутим, нема сумње да заслужује место поред два аутентична лирска песника 18. века у [[Шпанија|Шпанији]], а то су [[Мануел Хосе Кинтана]] и [[Хуан Мелендес Валдес]], а не поред осталих песника свога времена, који су у основи осредњи. Његове бриге које се тичу форме су побољшање, склад и изражајна равнотежа, у [[неокласицизам|неокласичној]] атмосфери, онако како је и логично, али прошарана прелазима између повлачења у самоћу и [[меланхолија|меланхолије]] чији је извор с једне стране Хорације, а с друге стране, стална промена стања ауторовог духа. Леандро де Моратин није био изразити песник шпанског 18. века , нити претеча нејасних [[романтизам|романтичарских]] тоналитета, већ чист и веран представник тог аутентичног поновног оживљавања [[класицизам|класичног]] укуса који се у својој потпуности подудара са зачетком [[романтизам|романтизма]].
 
'''Заузимање Гранаде''' ({{јез-шпа|La toma de Granada}}) ([[1779]])је кратка песма у једанаестерцу који се не римује, и у којој се опева заузимање Гранаде од стране [[Католички краљеви|Католичких краљева]].
'''[[Сатира]] против мана''' ({{јез-шпа|La Sátira contra los vicios}}), дело у коме се Моратин открива као борац, насупрот песницима свог времена, је из књиге ''Лекција из песништва'' ({{јез-шпа|Lección poética}}). ''Сатира против упознатих мана у [[Кастиља|кастиљанској]] поезији'' ({{јез-шпа|Sátira contra los vicios introducidos en la poesía castellana}}) ([[1782]]), има композицију састављену од [[терцет|терцета]] у једанаестерцима који се римују. Сатира се увесељује правећи се да саветује песнике да се изражавају на начине које Моратин презире, а то су они који су типични за [[Барок|барокну]] поезију. Што се тиче лирике, задржава се на стилским грешкама, на неумесним [[метафора|метафорама]], на мешању комичних архаизама попримањем лексике и [[синтакса|синтаксе]], као и на злоупотреби латинизама која је потекла од [[Гонгора|Гонгоре]]. Међутим, саветује да се треба угледати на [[Хорације|Хорација]]. Сатира приказује вредност постојања, више него покушај лирске поезије, песничких мотива, или, боље речено, естетско – критичких, односно постојања посебне врсте песништва у смислу борбе против свега што је неумерено, како у садржају, тако и у форми.
 
'''Писма'''. Девет писама су инспирисана опширним низом тема и околности. Три од њих су упућена Принцу мира: искреност осећања захвалности према [[Мануел Годој|Мануелу Годоју]] ослобађа песника сваке сумње од ласкања. Друго, типично Хорацијево, упућено је једном министру, а везано је за корист од [[историја|историје]]. Следеће писмо намењено једном пријатељу служи му као изговор да поново сједини и изврне руглу ,, скрпљене” стихове песника из Кинтанове групе. Написао је и једно писмо у част маркизе од Виљафранке, поводом рођења њеног прворођенчета, грофа од Ниебла, а због чије ће преране смрти касније написати једну оду. Затим, писмо упућено дон Симону Родригу Ласоу, директору школе Сан Клементе, које је типично Хорацијево због теме која се тиче нарави мушкараца, који су стално незадовољни својом судбином .
 
'''Оде'''. Један од најуспешнијих покушаја имитације [[Хорације|Хорација]] у Шпанији налази се у збирци од дванаест Моратинових ода. Интересантне су због разноврсности [[версификација|версификације]] почев од озбиљних стихова који подсећају на класике до лаганих модерних. Теме ода су веома разнолике. Многе су у основи налик на Хорацијеве: ''Нисиди'', ''Ђацима школе Сан Клементе''. Остале теме су љубавне или просто углађене ( нпр. ''Росинди, плесачици'' или ''Тирана'', посвећена прелепој глумици Марији дел Росарио Фернандес). Постоје наравно и оне које су инспирисане другим осећањима, а то су оне које посвећује несталим вољеним особама, као на пример оцу, или одсутнима, као на пример Ховељаносу. Можда изгледа више промишљен него добровољан чин вере који му служи као исходиште за његову најпознатију оду ''Девици у Лендинари'', која је објављена [[1975]]. године управо у овом италијанском градићу, а састављена је за доња Сабину Конти, мадрижанку, жену италијанског [[књижевник|књижевника]] Ђованија Батисту Контија.
 
'''Преводи Хорацијевих дела'''. У преводу девет [[Хорације|Хорацијевих]] ода, оно што највише изненађује, осим очигледне преокупације око форме, која се такође огледа и у одабиру метра, јесте истоветност мишљења између латинског песника и Моратина, посебно у виђењу хармоније, чији се наговештај повећава неслагањем израза Хорацијеве озбиљне композиције и Моратинове лакоће [[стил|стила]].
'''Романсе'''. У девет романси наићићемо на широку палету тема: политичке, о литерарним препиркама, о личним пословима, и о околностима.
 
'''Епиграми'''. Многи од 17 епиграма прожети су сатиром, понекад чак и окрутном. Међу позоришним ликовима као објекат његових провокација често се појављује Херонсијо: значајно је јер су се многи другоразредни [[књижевник|књижевници]] тако звали. По његовом мишљењу , такође су значајни и називи епиграма, као, на пример, три у префињеном и галантном стилу, које посвећује ''Лезбејки, кројачици'' ({{јез-шпа|A Lesbia, modista}}), или друго ''Једној француској госпођици'' ({{јез-шпа|A una señorita francesa}}).
'''Остале композиције'''. Неке од њих баве се историјским темама, као она за чију је инспирацију послужила ''Нелсонова сенка'' ({{јез-шпа|La sombra de Nelson}}). Такође постоје и преводи, међу којима се налази и превод дела ''Пасторални сонет у дијалогу'' ({{јез-шпа|Sonetto pastorale in dialogo}}) италијанског ствараоца Паола Рољија.
==='''Барон''' '''({{јез-шпа|El barón}})'''===
 
Комедија Барон је објављена [[1803.]]год. Настала је као [[оперета]], касније прилагођена као [[комедија]]. Ова комедија говори о користољубивом браку, али садржи и нешто важније као што су лажне фигуре које се на веома ружан начин поигравају са осећањима ближњих, а такође и комичне жеље за социјалним напретком. Протагониста је лажни барон који се служи обманама како би се оженио младом Изабелом, која је заљубљена у Леонарда, и тако добио посед богатих сељака. Изабелина мајка, Моника, жртвује ћеркину срећу зарад лажне племићке титуле. Једини који јасно види праве намере барона јесте Изабелин ујак дон Педро. Он брани љубав Изабеле и Леонарада и покушава да убеди своју сестру у неоснованост њене идеје. На крају се откривају праве намере лажног барона и све се решава на најразумљивији и најприроднији начин.
 
==='''Лицемерка''' '''({{јез-шпа|La mojigata}})'''===
<ref>{{sp}} -{Luis Alborg, Juan}-: ''-{Historia de la literatura Española, Tomo III}-''. (Луис Алборг, Хуан: ''Историја шпанске књижевности, трећи том ''). стр. 405. -{Editorial Gredos.}-, Мадрид, 1993.</ref>
<ref>{{sp}}-{Pedraza Jiménez, Felipe ; Rodriguez Cáceres, Milagros ; }-: ''-{Manual de literatura espanola v. siglo XVIII }-''. (Педраса Хименес, Фелипе ; Родригез Касерес, Милагрос: ''Приручник шпанске књижевности 18. века''). стр. 418. -{Cénlit ediciones .}-, Навара, 1981.</ref>
<ref>{{sp}}-{Fernández de Moratín, Leandro }-: ''-{El sí de las niñas}-''. ( Фернандес де Моратин, Леандро: ''Девојачко "Да"''). -{Editorial castalia .}-, Мадрид, 1991.</ref>
<ref>{{sp}}-: ''-{Gran enciclopedia de España, S.A. }-''. ('' Велика енциклопедија Шпаније''),1999.</ref>
<ref>{Фернандес де Моратин, Леандро}-: ''-{Девојачко "Да"}-''.-{Орбис.}-, Београд, 1993.</ref>
<ref>{{sp}}-{Fernández de Moratín, Nicolas }-: ''-{Teatro completo}-''. ( Фернандес де Моратин, Николас: '' Потпуно позориште''). -{Ediciones cátedra.}-, Мадрид, 2007.</ref>
{{reflist}}
 
1.572.075

измена