Манастир Наупара — разлика између измена

'''Манастир Наупара''' је женски манастир који се налази у [[Наупара (Крушевац)|истоименом селу]] на обали [[Расина (река)|Расине]], код [[Крушевац|Крушевца]] и припада [[Епархија нишка|Епархији нишкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Данашња манастирска црква спада међу најстарије примерке [[Моравски стил|Моравског стила]] и подигнута је током осме деценије [[XIV век]]а. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног [[властелин]]а, да би касније била претворена у манастир.[[Кнез Лазар]] је, у једној повељи из [[1382]]. године коју је издао монаху Доротеју, помиње као део властелинства [[Манастир Дренча|манастира Дренче]], код [[Александровац|Александровца]]. Манастирска црква је обновљена [[1835]]. године, по наредби кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].

Током прве половине последње деценије [[XX век]]а, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и [[Конзе вација|конзервацији]] њене [[Архитектура|архитектуре]] и [[живопис]]а, који су окончани [[1995]]. године. Наупара се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=764|Име=Манастир Наупаре|Чланак=Наупара, манастир}}</ref>.

Манастирска црква, посвећена [[Богородица|Богородици]], има основу [[триконхос]]а, сажетог типа, са [[Купола|куполом]] над [[наос]]ом и [[Кула звонара|кулом звонаром]] над [[нартекс]]ом. Горњи део њене фасаде украшен је [[Камен (материјал)|каменом]] [[Декоративна пластика|декоративном пластиком]], међу којом се, својом ''лепотом и монументалношћу''<ref name="СК" />, истиче [[камена розета]] на њеној западној фасади, а за улепшавање фасада коришћене су и [[Сликарство|сликарске]] технике.

Фрескосликарство у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем [[XIV век|XIV]] и [[XV век]]а<ref name="СК" />, како је утврђено током истраживања [[1992]]. године, а очувано је само делимично. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида [[нартекс]]а, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Богородица са [[Христ]]ом, који су насликани у линети. Христос [[Пантократор]] био је насликан на своду куполе, по којој били приказани [[јеванђелисти]] и [[библијски пророци]]. Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани [[свети ратници]].