Никола Нешковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 5:
Још као дечак је против воље родитеља похађао једног [[зограф]]а код којег је учио занат [[сликар]]а. За време рата [[Аустрија |Аустрије]] против [[Турска |Турака]] отац га је склонио у Аустрију са кумом али када је умро а кум пропао, млади Нешковић је изгубивши сав новац постао ученик једног [[Вршац |вршачког]] живописца и одавао се своме омиљеном занату. Једно време је био и у [[Пожун]]у који је био у то време у неку руку престоница у [[Аустроугарска |Угарској]] као помоћник неког сликара [[Немци |Немца]].
Као сликар Нешковић је био солидан мајстор и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника [[Јаков Орфелин |Јакова]] и [[Захарије Орфелин |Захарија]] Орфелина, [[Теодор Крачун |Крачуна]], [[Теодор Илић Чешљар |Чешљара]] и других школованих сликара тога времена.
У Бршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из манастира Шемљуга која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Следећи познат његов рад 1762 то је илуминирање једног рукописа под називом "Параклис Стефану Дечанском".
1764 боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу
==Литература==
| |||