Персијска архитектура — разлика између измена

м
Разне исправке
м ([r2.6.4] Бот Додаје: es:Arquitectura de Irán; козметичке промене)
м (Разне исправке)
 
== Историјски преглед ==
Већ пре 3.000 година п. н. е. на територији Елама настала је прва западоиранска држава углавном у долинама великих река [[Карха]] и [[Карун]]а. Најстарији становници су ту били од 4.000 год. п. н. е. племена Еламита, Касита и др. Прва племена која су говорила Ирански су се појавила пре око 1.000 година п. н. е. под именом Меди који су били настањени у области Парс или грчки Персиси и били су познати под именом Персианаца. <ref name="PSN">'' Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.''</ref>У 6. веку п. н. е. персијски краљ [[Кир]] II је основао царство Ахеменидоваца (Прву Персијску Империју). Персијјанци су завладали Медијском Империјом као и Малом Азијом, Месопотамијом Египтом и за време Дарија I (529. – 486. г. п. н. е. били су ту припојени и неки крајеви Индије. Године 500. – 449. п. н. е. били су Грчко- Персијски ратови а 331. год. П. н. е. [[Александар Македонски]] је савладао Империју Ахеменидоваца. Затим је Персија постала део империје Селуковаца и под владом Арасковаца је Партска Империја водила сталне ратове са Римљанима али је у [[2. век]]у пропала и у првој половини [[3. век]]а је обновљена под Сасановцима (Друга Перзијска Империја). Рана феудална држава је у половини [[7. век]]а била разорена од Арабљана од којих су Иранци примили [[Исламислам]].<ref name="PSN">'' Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.''</ref>
 
== Карактеристике ==
Персијанци су прошли кроз велике тешкоће пре него су основали своју цивилизацију оснивањем династије Ахеменида у 6. веку п. н. е. највеће царство [[Азија|западне Азије]] које је повезано са славом [[Кир]]а, [[Дарије|Дарија]] и [[Ксеркс]]а који су оснивали краљевске градове Пасаргаде, Персепоља, Сузу у раскоши од камена са сјајем и украсима на уздигнутим вештачким терасама са ходницима, ступовима и анабансима, великим покривеним дворанама са стубпвима. <ref name="ОИУ">'' Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.''</ref> Ова уметност представља спој доприноса различитих стилова у уметности и архитектури који су прилагођени раскоши и инспирисани су како египатском тако и асирском уметношћу и архитектуром. Стубови са капителим у облику палми пренесени су из архитектуре у [[Египат|Египту]]. Капители са згрченим фигурама бикова представљају даљу разраду у капитеима из архитектуре [[Месопотамска уметност|асирске уметности]]. <ref name="ОИУ">'' Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.''</ref> Овом умертношћу инспирисани су и велики барељефи исклесани у камену и рељефне опеке који представљају победе и знамените личности и догађаје у војним подвизима и подухватима, новину представља смиренији начин изражавање у стилизацији и складном пластичном ритмизирању.. [[Вавилон]]ским творевинама инспирисани су и “бесмртни” стрелци из монументалних фризова Даријеве палате у Сузи од обојених опека. Персијска архитектура је употребљавала много декоративних елемената који су били израђени без обзира колико се били велики и ова љубав према декорацији потиче из номадска природе какви су били Персијанци те тако нема никакве разлике међу украшаванјем капитела и ситног златарског накита који је израђиван и предтавља такође велики допринос у уметности Персије.<ref name="IST">'' H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.''</ref>Персијско царство је желело да настави свој експанзионистички поход преко мора и сукобило се са западом али се копну код Палетеје 479. године п. н. е. После освајања Александра Македонског 331. године п. н. е. долази до краја ове уметности која бива подвргнута инфилтрацијама са запада прво [[Грчка|Грчке]] а затим и [[Рим]]а.
 
== Референце ==
1.572.075

измена