Плочник (Прокупље) — разлика између измена

'''Плочник''' је насеље у [[општина Прокупље|општини Прокупље]] у [[Топлички округ|Топличком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 182 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 236 становника). Смештено је крај [[Топлица (река)|реке Топлице]], на магистралном [[друм]]ско-[[Железница|железничком]] правцу који повезује [[Ниш]] ([[Моравска долина|Моравску долину]]) и [[Приштина|Приштину]] ([[Косово]]) преко [[Прокупље|Прокупља]] и [[Куршумлија|Куршумлије]]. У њему се налази [[Плочник (локалитет)|истоимени локалитет]] [[Винчанска култура|Винчанске културе]], а на улазу у село (из смера Прокупља) су пронађени остаци [[Антички Рим|римских]] терми (у атару суседног села [[Баце]]). Плочник је [[1386]]. године био [[Битка код Плочника|поприште једне од српских победа]] над [[Османлије|Османлијама]], које су претходиле [[Косовски бој|Косовском боју]] [[1389]]. године.

[[Археологија|Археолошки]] локалитет ''Плочник'' припада [[Винчанска култура|Винчанској култури]] представља насељени комплекс из [[Млађе камено доба|млађег каменог доба]] (постојао је од 5500. до 4700. године п. н. е), који се простире на површини од око 110 [[хектар]]а, а открића из прве деценије [[XXI век]]а указују да је реч о најстаријем [[Металургија|металуршком]] центру на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима [[Керамика|керамике]] и примерцима фигуралне пластике. Почетком [[Септембар|септембра]] [[2009]]. године је започела изградња реконструкције неолитског села, а у постоје идеје да се локалитет [[Туризам|туристичким]] [[воз]]ом повеже са Прокупљем, [[Куршумлија|Куршумлијом]] и [[Ђавоља Варош|Ђавољом Вароши]].