Прекомурје — разлика између измена

За разлику од осталих словеначких крајева, овдје је постојало велепосједништво с пространим обрадивим површинама, док су сељаци имали врло мало властите земље, те се развио „аграрни пролетаријат“ који је тражио посао по цијелој Угарској.

 

 

По успостављању [[Аустро-Угарска|Аустроугарске монархије]] [[1867]]., Прекмурје је проживљавало тежак притисак мађаризације. Тако је закон о школству из [[1907]]. предвиђао да немађарска дјеца по завршеном 4. разреду основне школе морају говорити и писати [[мађарски језик|мађарски]]. Народну свијест на преласку из 19. у [[20. век]] почела је подизати скупина [[Католичка црква|католичких]] свештеника окупљених око [[Франц Иваноци|Франца Иваноција]]. Први је пут [[Застава Словеније|словеначка застава]] у овој покрајини истакнута [[1897]]. године и то управо на [[млада миса|младој миси]] Иваноцијевог сарадника Јожефа Клекла у [[Тишина (Словенија)|Тишини]]. Тада је састављен политички програм који је наглашавао важност вјере у приватном и јавном животу, захтијевао вјерско поучавање на народном језику, као и издавање часописа на [[словеначки језик|словеначком]]. Овај је крај крајем аустро-угарске власти обухватао око 1.000 -{km}-, а имао је око 90.000 становника који су свој идентитет сачували све до приључења [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]] [[1919]]. године.