Рашки стил — разлика између измена

'''Рашки стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњи век|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[XII век|XII]] до краја [[XIII век]]а, док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Ђурђеви Ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[XIII век]]а односно у време када доминира ''[[Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[Краљевина Србија у средњем веку|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултирало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966.]]''</ref>

Основну карактеристика овог стила је [[Једнобродна црква|једнобродна]] [[Свод|засведена]] грађевина са једним [[кубе]]том. Са [[запад]]не стране се обично налази [[припрата]], док се са [[Југ|јужне]] и [[север]]не налазе нижа одељења, обично певнички [[трансепт]]и и [[параклис]]и. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Романски стил|романском стилу]], што указује на директне везе са ''Приморјем'' односно мајсторима из градова са [[Исток|источне]] обале [[Јадран]]а ([[Котор]],[[Дубровник]] и други) која се налазила под контролом [[Немањићи|Немањића]]. За ову [[Епохе у архитектури|епоху у архитектури]] је везано и тзв. ''[[златно доба српског сликарства]]'' које почиње са [[живопис]]ањем Ђурђевих Ступова око [[1175|1175. године]] и завршава се са [[Манастир Градац|Градцем]] око [[1275|1275. године]], а свој врхунац достиже у [[Сопоћани]]ма<ref name="Јоца" />. После овог периода, наступио је тзв. ''[[Вардарски стил]]'' са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]].