Равна гора (Србија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 20:
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија|Шумадији]]. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941.]] на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984.]] године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
 
На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на [[ЈВУО|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. Маја [[1992.]] откривен је [[споменик Дражи Михаиловићу]], изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из [[Београд]]а. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату [[1941]]-[[1945]], освештан је и положен маја [[1995.]] Радови су почели [[1996]], према пројекту архитекте др [[Предраг Ристић|Предрага Ристића]]. Године [[1998.]] завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње.
 
У исто време, [[1998.]] године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године [[2005.]] асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] (преко села [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићи]]).