Рушевине средњовековног града Сврчина — разлика између измена

'''Сврчин''' је био један од [[дворац]]а [[Немањић]]а, смештених у области некадашњег [[Сврчинско језеро|Сврчинског језера]], североисточно од данашњег [[Урошевац|Урошевца]]. Познат је као место у коме је [[Душан Силни]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]), након [[Напад на Неродимље|збацивања]] [[Стефан Дечански|оца]] са власти, овенчао за краља,[[08.09.]][[1331]]. године на сабору српске властеле. Тачан положај [[Средњи век|средњовековног]] Сврчина није утврђен, услед недостатка [[Археолошка истраживања|археолоших истраживања]] подручја на коме се он локализује, али се на основу до сада откривених остатака он смешта на простору Сврчинског брда и данашњег села [[Сврчина|Сврчине]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=444|Име=Остаци средњовековног града Сврчина}}</ref>, док се раније, као могућа локација помињало и Сарајиште<ref>{{АД-ТВД}}</ref>{{Напомена|Назив села потиче од [[Турски језик|турске речи]] ''сарај'', којом се означава [[дворац]] или [[палата]].}} (део села [[Лашко Баре]]).

На Сврчинском брду, налажена је стара [[опека]] и [[Камен (материјал)|камење]] коришћено у градњи.

На Главици код Сврчине налазе се остаци [[Црква (грађевина)|цркве]] [[Свети Јован|светог Јована]], из којих су мештани вадили камење за своје потребе, а према њиховим причама, од цркве је раније била очувана [[апсида]]. Током радова на изградњи [[Дренажа|дренажног]] рова за мајдан, на североисточној падини Главице, пронађен је камени зид, чија се дебљина креће од 1 до 1.2 [[Метар|метра]], као и део једне [[Тегула|тегуле]] са зупцем, а на целом том простору су пронађене цигле и камење, који су некада припадали грађевини.

Код [[Српски Бабуш|Српског Бабуша]], у подножју брда Главице, поред обале [[Сазлија (село)|Сазлије]], налазе се темељи црквице светог Јована, која по предању потиче из [[XII век]]а. У самом селу су приликом разних копања проналажени темељи и опеке.

У [[Бабуш]]у постоји стари [[амбар]], који је током времена много преправљан, а локално предање га смешта у доба султана [[Мурат I|Мурата]] ([[1359]]—[[1389]]), док се за један [[Фе|гвоздени]] [[ражањ]] прича да потиче из средњег века.

Почетком `60 година [[XX век]]а, у Слатини (тј. ''Бабушану'', између Српског и [[Мухаџер Бабуш]]а) су пронађени стари [[Златник|златници]], али су они касније изгубљени.

Стари темељи су нађени и код Раковице, између [[Нови Мираш|Новог Мираша]] и Главице сврчинске.