Српска народна књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.69.9.131 (разговор) на последњу измену корисника 80.242.120.172 |
м Разне исправке |
||
Ред 6:
== Име ==
Термин '''народна књижевност''' употребио је најпре крајем [[16. век|16. века]] француски писац [[Мишел де Монтењ]], који је у ‘’''поезији народној и невино природној''‘’ гаскоњских сељака и народа који немају писма налазио неких чари и поредио их са лепотом ‘’''поезије савршене по правилима уметности''‘’. На шире прихватање овог термина у европским оквирима и на промењен однос према творевинама простог и неуког света још битније утицао је Немац [[Јохан Готфрид Хердер]] својом збирком у 2 књиге (''Volkslieder''), која се појавила [[1778]]-[[1779]]. године, и својим теоријским есејима. У нас је на прихватање термина народне песме и народне приповетке пресудно утицао [[Вук Стефановић Караџић]]. Када је Вука, на самим почецима његовог рада, наговарао да бележи народне песме и приче, [[Јернеј Копитар]] показивао му је Хердерову збирку народних песама.
Са опадањем [[романтизам|романтичарског]] заноса народним песмама и причама, када се народна књижевност почела изучавати аналитички, као специфичан део културне баштине, термину народна књижевност стављене су замерке. Одредница „народна“ у [[српски језик|српском језику]], као и у многим другим језицима, вишезначна је: реч [[народ]] и њене изведенице могу да имају етничко (народ је [[нација]]) и социјално значење (народ су сељаци, неписмени, сиромашни, нижи друштвени слојеви). Из намере да се огради од романтичарског поимања овог вида књижевности и да се избегне непожељна двосмисленост уведен је термин '''усмена књижевност'''. Термин је први пут употребио [[Пол Себијо]] ([[1881]]) на француском језику, а у српској науци се јавља [[1911]]. године у књизи [[Андра Гавриловић|Андре Гавриловића]] ''Историја српске и хрватске књижевности усменог постања''. Овим термином истиче се њено најбитније својство: усмено настајање и преношење, потире се романтичарско схватање о колективном стваралаштву („народни [[геније|гениј]]“) и ствара се [[дихотомија]] усмена/писана књижевност која нема непожељно вредносно значење.
Ред 114:
==Класификација==
*'''1. Епика'''
**[[Епика у прози]]
***[[Предања]]
Ред 145:
****[[Новелистичке песме]]
*'''2. Епско-лирске песме'''
**[[Баладе]]
**[[Романсе]]
**[[Легендарне песме]]
*'''3. Лирика'''
**[[Обредне и обичајне песме]]
***[[Обредне песме]]
Ред 177:
***[[Ругалице]]
*'''4. Краће говорне умотворине'''
**[[Пословице и изреке]]
**[[Загонетке]]
| |||