Трг Републике Хрватске у Загребу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 8:
== Историја трга==
 
Трг маршала Тита, свој данашњи изглед добио је у времену од [[1855]]. (кад је започета градња тадашње ''болнице'' на јужним ливадама и пашњацима ондашњег града) до [[1964]].( када је подигнута зграда ''Жељпоха''). Данашни трг је први у низу од трију тргова западнога крака тзв. ''Ленуцијеве потковице'' (назване тако према загребачком градском инжењеру Милану Ленуцију, [[1849.]]-[[1924.]] који је у доба историцизма, последњих деценија -{XIX}- века, урбанистички уоквирио средишњи део Загреба ланцем тргова, којем - ''источну страну'' чине данашњи [[Томиславов трг|Томиславов]], [[Стросмајеров трг|Стосмајеров]] и [[Зрински трг]], а [[Марулићев трг|Марулићев]], [[Мажуранићев трг|Мажуранићев]] и Трг маршала Тита - ''западну страну''. Спојница оба крака ''потковице '' је [[Ботанички врт|Ботаничка башта]].
 
*[[1855]]. - [[1856]]. На северној је страни подигнута је прва зграда на будућем тргу, за потребе болнице ''Милосрдних сестара'', (од [[1868.]] до [[1882.]] у њој се налазила фабрика дувана), од 1882. преузима је [[Загребачко свеучилиште|загребачко Свеучилиште]], а данас је у њој смештен Ректорат и [[Правни факултет у Загребу|Правни факултет]]. Архитекта је био ''Ludwig von Zettl''.
Ред 20:
*[[1891]]. на севернозападном углу трга подигнута је угаона двоспратница, према пројекту Куна Вајдмана, (у њој је данас смештен [[Лексикографски завод Мирослав Крлежа]]).
*[[1895]]. свечано је отворена нова зграда [[Хрватско народно казалиште у Загребу|Хрватскога народног казалишта]] у присуству цара [[Фрањо Јосип -{|}-|Фрање Јосипа]].
*[[1899]]. подигнута је угаона двокатница на источној страни трга( према тадашњој Маровској улици) према пројекту ''Мартина Пилара''(сарадници; Јулио Мели и Драгутин Бауда), [[1922]]. двоспратница је надограђена трећим спратом и мансардом по нацртима ''-{Otona Goldscheidera}-''. Данас је у њој позната загребачка ''Казалишна кавана''.
*[[1903]]. на југозападној страни подигнута је [[сецесија|сецесијска]] грађевина позната као ''зграда СКФ'', према пројектима Леа Хенихсберга и [[Julio Deutsch|Julija Deutscha]], уз сурадњу [[Вјекослав Бастл|Вјекослава Бастла]].
*[[1905]]. постављен ''Зденац живота'' испред зграде ХНК, према нацрту [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]].