===''[[CALPHAD]] - CALculation of PHAse Diagrams''===
Тренутно, једино рачунски одређени фазни дијаграми, методом {{јез-ененгл|CALPHAD - CALculation of PHAse Diagrams}}, су приближни истинским равнотежним фазним дијаграмима, који пак у реалном свету као такви не постоје. Треба нагласити да ''CALPHAD'' метод не функционише без експериментално измерених термодинамичких података, пошто ради на принципу интерполације експерименталних тачака уз помоћ одговарајућих модела која описују фазне равнотеже. За системе у којима нема довоњно измерених термодинамичких података ни рачунска метода, наравно, не функционише.
Друга, али и најчешћа подела је на основу броја компоненета у систему, на бинерне (две компонете), тернерне (три компоненте), кватернерне (три компоненте) и милтинерне (више од четири компоненте). Однос фазних области на фазном дијаграму дефинисан је Гибсовим правилом фаза, са изузетком екстремних тачака где се примењује и Коновалово правило.
===''[[Ab - initio]]''===
Алтернатива експерименталнм одеђивању термодинамички података је тзв. Аб-иницио {{јез-лат|ab initio}} метода. ''[[Ab - initio]]'' преведено на нас језик значи први принцип, односно да је метода заснована на основним принципима. Ти принципи су принципи [[Квантна механика|квантне механике]] и [[Молекулска динамика|молекуларне динамике]] и не захтевају експерименталне податке. Полазна тачка су електронске конфигурације [[атом]]а дефинисане основним сетовима ({{јез-ененгл|basis sets}}) или псеудопотенцијалима ({{јез-ененгл|pseudopotentials}}). Решавање таласне функције одвија се итеративним путем тзв. само конзистентним методом {{јез-ененгл|SCF}}-({{јез-ененгл|Self Consistent Field}}). Постије два типа Хамилтонијана која се онда могу решити {{јез-ененгл|SCF}} методом, то су Хартре-Фок ({{јез-ененгл|Hartree-Fock}}) и ДФТ ({{јез-ененгл|Density Functional Theory}}). Хартре-Фок метода се заснива на последици Борн-Опенхајмерове апроксимације која пак каже да је у основи могуће без велике грешке у рачуници одвојено третирати кретање протона и електрона. [[Апроксимација]] је заснована на чињеници да електрон, због своје релативно мале масе у односу на протон (1840 пута мањи), скоро тренутно реагује на померање протона. Хартре-Фок третира егзактно однос електрон-протон али не и међудејство електро-електрон. ДФТ за разлику од Хартре-Фок методе, третира у великој мери и међусобно дејство електрон-електрон ({{јез-ененгл|correlation}}).
