Хирургија — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
Примтивна оперативна хирургија је рађена инстиктивно и искуствено- лабави зуб је вађен, абсцес отваран, крварење заустављано од стране људи који су били у окружењу.
У [[Вавилон]]у су оболеле стављали на трг где су му сви могли прићи и испитати како би се нашао онај који може највише помоћи. [[1750. п. н. е.|1750. године п. н. е.]] је на стубу исписан [[Хамурабијев законик]] у коме су предвиђене награде и казне за хирурге.
Натписи на египатским гробницама [[2000. п. н. е.|2000]]-[[3000. п. н. е.|3000]] г. п. н. е. описују лечење прелома са удлагама, вршење [[циркумцизија|циркумцизије]] (обрезивање), [[трепанација|трепанације]] [[лобања|лобање]] (хируршко отварање лобање), као и ампутација екстремитета.
У [[Индија|Индији]] се такође развила истовремено хирургија а неке записане оперативне технике у Сусрути се примењују и данас (реконструкција [[нос]]а, ринопластике, везиколитотомије, инцизије абсцеса и опис хируршких инструмената).
[[Јевреји]] су се истицали у [[хигијена|хигијени]] и превентивној медицини, [[Кинези]] у [[акупунктура|акупунктури]].
У [[Грчка|Грчкој]] је најпознатија од школа била [[Хипократ са Коса|Хипократова]] ([[460. п. н. е.|460]]-[[370. п. н. е.|370]] г. п. н. е.) школа ([[460. п. н. е.|460]]-[[130. п. н. е.|130]] г. п. н. е.), који је предавао и писао о хирургији (Corus Hipocraticum). Описао је [[имобилизација]] и екстензију, репозицију луксација и лечење рана као и изреку “Vis mediacatrih naturae”- моћ природе је велика.
Грчку медицину наслеђује и унапређује [[Александријска школа]] прогресом у [[анатомија|анатомији]] са подвезивањем крвних судова и елективним операцијама. Од [[150. п. н. е.|150. година п. н. е.]] почиње грчко-римска медицина ([[Гален]] и [[Целзус]]). Након пада римске империје хируршки центар постаје [[Византија]] ([[Орибсзиј]] и [[Персан]]).
 
Парацелсус ([[1493]]-[[1541]]) схвата лековиту моћ природе, а Версалиус у делу “Де хумани цорпорис фабрица” објављеном [[1543]]. одбацује Галенову анатомију и даје основу за праву хирургију. Међутим и даље хирургију обављају бербери, као Амброисе Паре, који је одбацио метод спаљивања и подвезивао крвне судове.
 
Напредак почиње када је Лондонско удружење бербера и хирурга, на основу повеље Хенрика VIII из [[1540]]. г. почело да води контролу рада у хирургији земље.
Крајем -{XVI}- и почетком [[XVII век]]а почиње се хирургија укључивати у програме медицинских школа, да би у -{XVIII}- веку у потпуности била преузета од стране медицинског сталежа, тако да се оперативна техника и мануелна вештина усавршавају. У Паризу се [[1731]]. оснива Хируршка академија и до краја века Париз постаје центар светске хирургије. Ледран и Десаут [[1741]].- ексцизија и дебридмент ране, Лери -мемоари војне медицине и хирургије- ампутације екстремитета одмах по рањавању, пре развијања инфекције).
 
1.572.075

измена