Спирална галаксија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Замена локалних слика онима са Оставе |
||
Ред 1:
'''Спирална галаксија''' је тип [[Галаксија|галаксије]] у [[Хаблов низ|Хабловом низу]] коју карактеришу следећа физичка својства:
[[Слика:Messier object 74 with ULXs.jpg|мини|Слика [[Спирална галаксија M74|спиралне галаксије -{M74}-]] на којој се спреда виде спиралне гране галаксије. -{M74}- садржи око 100 милијарди звезда и налази се на удаљености од 30 милиона светлосних година, у сазвежђу Рибе.]]
*Знатан укупан [[момент импулса]]
Ред 18:
Рани пионир истраживања о формирању спиралних грана је био Бертил Линдблад. Он је схватио да је идеја да су звезде трајно распоређене у облик спирале неодржива због „дилеме о намотавању“. Пошто се брзина ротације галактичког диска разликује у зависности од удаљености од средишта галаксије, радијална грана би брзо постала закривљена како галаксија ротира. Грана би, након неколико обрта галаксије, постајала све закривљенија и све би се чвршће обмотавала око галаксије. Међутим, резултати посматрања говоре да се ово не дешава.
[[Слика:
Први прихватљиву теорију су осмислили [[Френк Шу]] и Лин [[1964]]. Они су сугерисали да су спиралне гране манифестација таласа густине у спирали. Претпоставили су да звезде путују у благо елиптичким орбитама као и да су оријентације њихових орбита у корелацији тј. елипсе се помало разликују у својој оријентацији (једна у односу на другу) уз растућу удаљеност од галактичког центра. Ово је илустровано на дијаграму. Јасно је да се елиптичке орбите у појединим областима приближавају што даје ''ефекат'' постојања грана. Звезде, дакле, не остају заувек у позицији у којој их сада видимо, већ пролазе кроз гране док путују својим орбитама.
| |||