Црква Светих Срђа и Ваха — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.2) (Бот Додаје: eu:Hagia Sofia Txikia
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
[[Слика:Sergius_and_Bacchus_Church_March_2008.JPG|мини|десно|250п|Некадашња црква светих Срђа и Ваха]]
[[Слика:Plan.eglise.Sergius.Constantinople.png|мини|250п|Основа цркве]]
'''Црква светих Срђа и Ваха''' ({{јез-гр|Eκκλησία τῶν Άγίων Σεργίου καί Βάκχου ὲν τοῖς Ὸρμίσδου}}) односно '''Мала Аја Софија''' ({{јез-тр|Küçuk Ayasofya Camii}}) је некадашња [[Византијско царство|византијска]] [[Црква (грађевина)|црква]] (од почетка [[XVI век]]а се користи као [[џамија]]) која представља један од најзначајнијих примерака [[Рановизантијска архитектура|рановизантијске архитектуре]] у [[Цариград]]у<ref name="Биз">-{''„Walking Thru Byzantium. Great Palace Region“'' (2nd edition), [[İstanbul]]}- [[2007]], ISBN 978-9944-0994-0-0 {{en}} [http://www.zerobooksonline.com/eng/product_details.asp?cat=&subcat=&product=2567]</ref>. Подигли су је [[Јустинијан I]] ([[527]]—[[565]]) и [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]], највероватније између [[530]]. и [[533|533. године]], за потребе [[Монофизити|Монофизита]] који су живели у [[Хормидасов дворац|Хормидасовом дворцу]] захваљујући царичиној наклоности коју су уживали. Црква има [[Правоугаоник|правоугаону]] основу са касније (такође у [[VI век]]у) додатим [[нартекс]]ом и високом осмостраном [[Купола|куполом]] која има 8 [[прозор]]а и 16 ребара. У њеној унутрашњости се издвајају носећи стубови са [[Украсна пластика|украсном пластиком]], као и галерија односно други спрат. Цркву је обновио [[Василије I]] ([[867]]—[[886]]), највероватније након [[земљотрес]]а [[869|869. године]]<ref name="Биз" />, а током [[Отоманска империја|отоманског]] периода дозидани су јој [[минарет]] и отворени [[трем]]. Када је подигнута, делила је нартекс и зид, највероватније [[север]]ни<ref name="Биз" />, са дворском црквом светих [[апостол]]а [[Свети Петар|Петра]] и [[Свети Павле|Павла]], коју је такође подигао Јустинијан -{I}-. Она је по изгледу вероватно подсећала на цркву у [[Студијски манастир|Студијском манастиру]], а нестала је врло брзо након [[VI век]]а. Црква [[Свети Срђ|Срђа]] и [[Свети Вах|Ваха]] је, са друге стране, постала [[манастир]]ско средиште, а о њеном значају говори и спис ''„[[О церемонијама]]“'', [[Византијски цар|византијског цара]] [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]), настао средином [[X век]]а, у коме се помиње да је црква била повезана са [[Велики двор у Цариграду|Великим двором]] посебним ходником, којиме су цар и његова пратња стизали директно на њену галерију. Црква је била смештена у близини [[Морски бедем на Мраморном мору|морског бедема]] на [[Мраморно море|Мраморном мору]], недалеко од [[Цариградски хиподром|хиподромског]] [[Сфендон]]а.
 
Након слома [[Словенски устанак у Поморављу 1072|великог словенског устанка]], поразом код [[Пауни|Пауна]] крајем [[1072|1072. године]], његов вођа [[Константин Бодин]] ([[1081]]—[[1101]]) је као заробљеник послан најпре у Цариград, а потом у [[Антиохија|Антиохију]]. Током боравка у византијској престоници, био је затворен у цркви светих Срђа и Ваха<ref>[[Византолошки институт САНУ]], ''„Византијски извори за историју народа Југославије (-{III}- том)“'' (фототипско издање оригинала из [[1966]]), Београд [[2007]] ISBN 978-86-83883-09-7</ref>.