Швајцарска гарда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.2) (Бот Додаје: vi:Đội cận vệ Thụy Sĩ |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]],
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.<ref>http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/ammissione_en.htm</ref> Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву [[6. мај]]а као подсећање на дан опсаде [[Рим]]а [[1527]]. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године Швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.<ref>http://www.independent.co.uk/news/world/europe/women-may-join-papal-swiss-guard-1680411.html</ref>
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]]<ref>http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/divisa_en.htm</ref>. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]].
Ред 19:
Једна од главних епизода у историји Швајцарске гарде била је одбрана (10. Аугуста, 1792.) код палате Туилериес у [[Париз]]у током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Гарда од 500 људи борила се до последњег човека против револтираног народа. Овај херојски чин забележен је импресивним спомеником званим ''Лион де Луцерне'' који је дизајниран од стране Бертел Тхорвалдсона у граду Луцерн, Швајцарска. Под Француским револуционарима ова гарда је укинута али је Наполеон међу својим редовима још увек имао неколико пука који су практично уништени у Руском рату од 1812.
У Јулској Револуцији од 1830. године Швајцарска гарда је масакрирана после чега је трајно и укинута. Швајцарски устав из 1874. године забрањује унајмљивање гарде од стране других сила. Добровољна партиципација у страним војскама је настављена до 1927. године.
== Референце ==
| |||