Микенска цивилизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{Историја Грчке}}
'''Микенска култура''' (око 1600 — 1100 год. пре н. е.) је бронзанодопска култура која је добила назив по археолошком локалитету [[Микена|Микени]]. За њено откриће заслужан је немачки археолог аматер [[Хајнрих Шлиман]], чијом иницијативом и залагањем је покренут цео подухват 1870. године.<ref name="г">-{Sacks, Murray, Brody}-, ''н. д.'', 215</ref> Археолошким ископавањем Микене, открило се да је она поседовала знатно богатство и моћ још негде почетком 18. века пре н. е., мада је било сличних места у копненом делу Грчке (углавном на [[Пелопонез]]у) из тог периода за које се исто то може рећи.<ref name="а">-{Sansone}-, ''н. д.'', 1</ref><ref name="в">-{Hooper}-, ''н. д.'', 41</ref> Исто тако, не постоји довољно убедљив доказ да је Грчка тада била политички уједињена, при чему би Микена била њен центар, и чиме би било оправдано име поменуте културе.<ref name="ј">-{Hall}-, ''н. д.'', 42</ref> Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао ''Микењанима'', били део [[Индоевропљани|велике индоевропске породице народâ]], која се иселила из прапостојбине и раширила по [[Јужна Европа|јужној]] и [[Западна Европа|западној Европи]], [[Индијски потконтинент|Индији]] и Персији. Једна таква група дошла је из правца севера на територију копнене Грчке око 1900. год. пре н. е., успела да завлада њоме предходно покоривши аутохтоно становништво и да развије своју културу. Између 1400. и 1200. год. пре н. е. она је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.<ref name="е">-{Duiker & Spielvogel}-, ''н. д.'', 76</ref>{{напомена|У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.<ref name="ј"></ref>}} Након тога, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палатâ а самим тим и до дезинтерграције микенске културе што је датирано око 1100. год. пре н. е.<ref name="и">-{Perry, Jacob, Chase, Jacob}-, ''н. д.'', 52</ref> Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском базену. (в. ''[[Мрачни век|Мрачно доба]]'').<ref name="к">-{Struve}-, ''н. д.'', 69</ref>
 
Заједно са минојском културом, сврстава се у минојско-микенску епоху.<ref name="б">-{Adler & Pouwels}-, ''н. д.'', 84</ref>{{напомена|Минојско-микенска цивилизација трајала је негде од 2000. год. пре н. е. до покоравања Грчке од стране новопридошлих дорских племена, које се завршило у 12. веку пре н. е.<ref name="б"></ref>}}
Ред 19:
* -{Marvin Perry, Margaret C. Jacob, Myrna Chase, James R. Jacob, ''Western Civilization. Ideas, Politics, and Society'', Stamford (Connecticut) 2008.}-
* -{Jonathan M. Hall, ''A history of the archaic Greek world. Ca. 1200-479 BCE'', Malden, Oxford & Carlton 2007.}-
* -{V. V. Struve, ''Stara Grčka'', Sarajevo 1962.}- (превод на {{sh}} — Нина Кожемјакин)
{{refend}}