Микенска цивилизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
'''Микенска култура''' (око 1600 — 1100 год. пре н. е.) је бронзанодопска култура која је добила назив по археолошком локалитету [[Микена|Микени]]. За њено откриће заслужан је немачки археолог аматер [[Хајнрих Шлиман]], чијом иницијативом и залагањем је покренут цео подухват 70их година 19. века. године.<ref name="г">-{Sacks, Murray, Brody}-, ''н. д.'', 215</ref> Археолошким ископавањем Микене открило се да је она поседовала знатно богатство и моћ још негде почетком 18. века пре н. е., мада је било сличних места у копненом делу Грчке (углавном на [[Пелопонез]]у) из тог периода за које се исто то може рећи.<ref name="а">-{Sansone}-, ''н. д.'', 1</ref><ref name="в">-{Hooper}-, ''н. д.'', 41</ref> Исто тако, не постоји довољно убедљив доказ да је Грчка тада била политички уједињена, при чему би Микена била њен центар, и чиме би било оправдано име поменуте културе.<ref name="ј">-{Hall}-, ''н. д.'', 42</ref>
Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао ''Микењанима'', били део [[Индоевропљани|велике индоевропске породице народâ]], која се иселила из прапостојбине и раширила по [[Јужна Европа|јужној]] и [[Западна Европа|западној Европи]], [[Индијски потконтинент|Индији]] и Персији. Једна таква група дошла је са севера на територију копнене Грчке око 1900. год. пре н. е., успела да завлада њоме претходно покоривши аутохтоно становништво.<ref name="е">-{Duiker & Spielvogel}-, ''н. д.'', 76</ref> Према грчкој традицији, та новодошла племена су били Ахајци.<ref name="н">-{Struve}-, ''н. д.'', 15</ref> Њихова култура суштински се ослањала на минојску културу са острва Крита, будући да су Минојци неко време политички владали и Микеном.<ref name="
Између 1400. и 1200. год. пре н. е. микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.<ref name="е"></ref> У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.<ref name="ј"></ref> Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радилe посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покорилe крајем 15. века пре н. е., преузеле ствар у своје руке.<ref name="м">-{Webster}-, ''н. д.'', 284</ref>
| |||