Византија — разлика између измена

Византинци су сматрали себе Римљанима ([[грчки језик|грчки]] Ῥωμαίοι) и говорили су [[грчки језик]] који је био доминатан у Источном [[Медитеран]]у још из доба [[Хеленизам|хеленизма]]. Византија је током Средњег века развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, [[хришћанство|хришћанске религије]] и грчког језика, који је потиснуо латински током 7. века. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила западни део царства у [[6. век]]у под владавином [[Јустинијан I|Јустинијана I]] и тада је достигла свој територијални врхунац. У 7. веку царство је поразило Аваре и [[Сасанидско царство|Сасанидску Персију]] да би га убрзо затим [[Ислам|муслимански]] [[Арапи]] лишили већине блискоисточних поседа и крајем 7. века, северноафричких поседа. Током 8. и 9. века, царство су уздрмале спољне невоље попут [[Словенi|сеобе Словена]] и [[Византијско-бугарски ратови|бугарских инвазија]] као и унутрашње попут [[Иконоборство|иконоборства]]. Под Македонском династијом (867. - 1056.) царство је доживело потпуну обнову и почетком 11. века било је водећа сила у Источној Европи и на Блиском истоку. Сукоби са [[Селџуци|Селџучким Турцима]] у 11. веку проузроковали су трајни губитак унутрашњости Мале Азије, мада је царство доживело рестаурацију своје моћи и угледа током владавине династије [[Династија Комнина|Комнина]] у 12. веку. [[Пад Цариграда (1204)|Пад Цариграда]] током [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] 1204. године је био катастрофални ударац Византијском царству. Царство је обновљено [[1261.]] године под влашћу последње византијске династије, династије Палеолога. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под [[Палеолози]]ма престала да буде прворазредна сила. Византијска историја завршена је средином 15. века османским освајањима, пре свега престоног [[Пад Цариграда (1453)|Цариграда 1453. године]].

 

 

== Име ==