Микенска цивилизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Између 1400. и 1200. год. пре н. е. микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.<ref name="е"></ref> У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.<ref name="ј"></ref> Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радилe посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покорилe крајем 15. века пре н. е., преузеле ствар у своје руке.<ref name="м">-{Webster}-, ''н. д.'', 284</ref>
Откопавање Микене први је започео Шлиман 1874. год. Он је 28. новембра 1876. год. послао чувени телеграм ондашњем грчком краљу [[Ђорђе I Грчки|Ђорђу]] у којем је саопштио да је пронашао Агамемнонову гробницу.<ref name="п">-{Mylonas}-, ''н. д.'', 3</ref> У ствари, радило се о томе да је на западној падини микенског брега, десно од [[Лавља врата|Лављих врата]], откривено шест гробница (тзв. »круг гробова A«), у којима је сахрањено деветнаесторо особа (9 људи, 8 жена и двоје одојчади), и које датирају с краја 17 — прве половине 16. века пре н. е.<ref name="о">-{Struve}-, ''н. д.'', 48</ref><ref name="ћ">-{Fields & Spedaliere}-, ''н. д.'', 25</ref> Предмети пронађени у њима били су изузетно драгоцени: поред далеко чувене маске за коју је Шлиман веровао да је припадала Агамемнону, нашло се још и свакојаког накита (огрлица, круне, прстење, наруквице), мачева са орнаменталним јабучицама, бодежа, ћилибарских перли и много тога сличног.<ref name="т">-{Orrieux & Pantel}-, ''н. д.'', 17</ref>
== Микена ==
| |||