Микенска цивилизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
Између 1400. и 1200. год. пре н. е. микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.<ref name="е"></ref> У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.<ref name="ј"></ref> Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радилe посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покорилe крајем 15. века пре н. е., преузеле ствар у своје руке.<ref name="м">-{Webster}-, ''н. д.'', 284</ref>
 
Након тог периода просперитетаАли, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палатâ а самим тим и до дезинтерграције микенске културе што је датирано око 1100. год. пре н. е.<ref name="и">-{Perry, Jacob, Chase, Jacob}-, ''н. д.'', 52</ref> Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском базену (в. ''[[Мрачни век|Мрачно доба]]'').<ref name="к">-{Struve}-, ''н. д.'', 69</ref> Упркос томе, микенски митови и легенде преживели су и ову фазу развоја грчке културе, и то пре свега захваљујући усменом предању.<ref name="с"></ref>
 
== Микена ==