Траписти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 3:
Настали су реформисањем [[цистерцити|цистерцита]], који су настали реформом [[Бенедиктинци|бенедиктинског реда]] насталом у опатији -{[[La Trappe]]}- у [[Нормандија|Нормандији]], коју је предводио опат [[Jean Armand le Bouthilier de Rance]].
 
Познатије [[опатија (редовничка установа)|опатије]]/[[самостан]]и: [[Опатија Марија Звијезда|Марија Звијезда]] (-{Mariastern}-) код [[Бања Лука|Бање Луке]], -{[[Engelszell]]}- ([[Аустрија]]), -{[[Mariawald]]}- ([[Њемачка]]), -{La Trappe}-, -{Citeaux}-, -{[[Sept Fons]]}-, -{[[Mont des Cats]]}- (Француска), -{[[Our Lady of Gethsemany]]}- (САД), -{Spencer}-, (САД), -{Mepkin}- (САД).
 
Многи самостани су познати по производњи [[сир]]а који је по њима назван „[[Трапист]]“, а неке опатије познате су и по производњи [[пиво|пива]], као и других природних, тзв. еколошких производа.
Ред 13:
Крајем [[19. вијек]]а прогнани траписти из француске опатије Септ Фонс купили су посјед и требали су се настанити у [[Речица|Речици]] код [[Карловац|Карловца]], али до тога због историјских околности ипак није дошло.
 
Послије потреса у Бањој Луци [[1969]], траписти из Бање Луке настањују се у Фрањевачки самостан у [[Клоштар Иванић]]у. Ондје остају до [[1977]]. године. На мјесту тог самостана постојао је самостан [[Цистерцити|цистерциткиња]], основан [[1232]]. године. Био је то у оно вријеме први женски самостан у [[Загребачка бискупија|Загребачкој бискупији]].
 
Траписти су почетком [[20. вијек]]а били присутни и у [[Земуник Доњи|Земунику Доњем]] код [[Задар|Задра]]. Била је то грангија тј. филијала опатије Марија Звијезда.