Preživari — разлика између измена

565 бајтова додато ,  пре 9 година
нема резимеа измене
(Нова страница: {{Taxobox | image = Friesian-Holstein.jpg | image_width = 250px | image_caption = Holštajn krava | name = Preživari | regnum = Animalia | phylum = [[Chordate|Chorda...)
 
| subordo = '''Ruminantia'''
}}
'''Preživari''' su [[sisari]] iz reda [[papkari|papkara]] koji [[varenje|vare]] biljnu hranu tako što je prvo omekšaju u prednjem delu svog stomaka, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću. Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva ''preživanje''. U preživare spadaju [[krava]], [[koza]], [[ovca]], [[žirafa]], [[bizon]], [[jak]], [[jelen]], [[alpaka]], [[lama]], [[gnu]] i [[antilopa]].<br />
 
== Karakteristike organa za varenje preživara ==
Stomak preživara se sastoji od četiri komore: burag, mrežavac, listavac i sirište. U buragu i sirištu preživara nalaze se milioni mikroorganizama koji pomažu pri varenju. U ustima se žvakanjem vrši usitnjavanje delova hrane, čime se povećava površina na koju će dalje delovati mikroorganizmi i njihovi [[Ензим|enzimi]]. Prilikom žvakanja dolazi do lučenja pljuvačnih žlezda koje produkuju veliku količinu pljuvačke. U zavisnosti od ishrane, veći preživari proizvode od 40 do 150 litara pljuvačke na dan. Iz usta hrana putem jednjaka dolazi do buraga i mrežavca gde dolazi do formiranja dva sloja materijala. Sloj krupnijeg materijala se sabija i periodičnim kontrakcijama buraga vraća u usnu duplju na preživanje nakon čega se ponovo guta. Sloj usitnjenog materijala prolazi kroz proces mikrobiološke fermentacije kojom se vlakna, posebno celuloza i hemiceluloza razlažu na [[Masna kiselina|masne kiseline]] koje su primarni izvor energije za preživare. U buragu nastaje velika količina gasova, među kojima i visokoenergetski [[metan]]. Burag i mrežavac su u osnovi jedan deo, ali sa različitim funkcijama. Mrežavac određuje da li sadržaj treba da bude vraćen na preživanje ili gurnut u listavac. Listavac je karakterističan po velikom broju listastih režnjeva, koji obezbeđuju veliku apsorpcionu površinu (oko 4 do 5 m²). U njemu se vrši apsorpcija vode, masnih kiselina, fosfora i natrijuma. Sirište je žlezdani deo želudca. U njemu dolazi do sekrecije [[Хлороводонична киселина|hlorovodonične kiseline]] i enzima koji služe za varenje [[Протеин|proteina]] i [[Угљени хидрати|ugljenih hidrata]]. Iz želudca delimično svarena hrana dolazi do tankog creva, gde se meša sa [[Жуч|žuči]], [[Гуштерача|pankreasnim]] sokom i crevnim sokom. Dolazi do varenja preostalih ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i do apsorpcije istih, zajedno sa mineralnim materijama. Nakon tankog, dolazi debelo crevo, gde se vrsi apsorpcija vode i formiranje [[izmet|izmeta]].<br />
 
== Preživari i klimatske promene ==
 
Moguće je da proizvodnja metana od strane životinja doprinosi [[efekat staklene bašte|efektu staklene bašte]] i klimatskih promena. Procenjuje se da proizvodnja metana od strane životinja, pre svega preživara, učestvuje sa 15 do 20% u ukupnoj svetskoj proizvodnji metana.
 
[[Категорија:Papkari]]
 
[[ar:حيوان مجتر]]
[[bg:Мрежа (орган)]]
[[ca:Remugant]]
[[cs:Přežvýkavec]]
[[da:Drøvtygger]]
[[de:Wiederkäuer]]
[[en:Ruminant]]
[[es:Rumiante]]
[[eo:Remaĉuloj]]
[[fr:Rumination]]
[[ko:반추 동물]]
[[io:Ruminero]]
[[ik:Niġukkalik]]
[[is:Jórturdýr]]
[[it:Ruminazione]]
[[nl:Herkauwers]]
[[ja:反芻]]
[[pl:Przeżuwacze]]
[[pt:Ruminantes]]
[[simple:Ruminant]]
[[fi:Märehtiminen]]
[[te:నెమరువేయు జంతువులు]]
[[vi:Động vật nhai lại]]
[[wa:Bounete (pansreye)]]
[[zh:反芻]]