Википедија

Preživari — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
sređ
Ред 1:
{{Taxobox-lat
| image = Friesian-Holstein.jpg
| image_width = 250px
Ред 9:
| ordo = -{[[Artiodactyla]]}-
| subordo = '''-{Ruminantia}-'''
| subdivision_ranks = familije
| subdivision =
-{[[Antilocapridae]]}-<br>
-{[[Bovidae]]}-<br>
-{[[Cervidae]]}-<br>
-{[[Giraffidae]]}-<br>
-{[[Moschidae]]}-<br>
-{[[Tragulidae]]}-
}}
'''Preživari''' su [[sisari]] iz reda [[papkari|papkara]] koji [[varenje|vare]] [[biljke|biljnu]] [[hrana|hranu]] tako što je prvonajpre progutaju i omekšaju u prednjem delu svog stomaka[[želudac|želuca]], nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u [[usta]] i ponovo je [[žvakanje|žvaću]]. Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva ''preživanje''. U preživare spadaju [[krava]], [[koza]], [[ovca]], [[žirafa]], [[bizon]], [[jak]], [[jelen]], [[alpaka]], [[lama]], [[gnu]] i [[antilopa|antilope]].
 
== Karakteristike organa za varenje preživara ==
 
Stomak preživara se sastoji od četiri komore: burag, mrežavac, listavac i sirište. U buragu i sirištu preživara nalaze se milioni mikroorganizama koji pomažu pri varenju. U ustima se žvakanjem vrši usitnjavanje delova hrane, čime se povećava površina na koju će dalje delovati mikroorganizmi i njihovi [[Ензим|enzimi]]. Prilikom žvakanja dolazi do lučenja pljuvačnih žlezda koje produkuju veliku količinu pljuvačke. U zavisnosti od ishrane, veći preživari proizvode od 40 do 150 litara pljuvačke na dan. Iz usta hrana putem jednjaka dolazi do buraga i mrežavca gde dolazi do formiranja dva sloja materijala. Sloj krupnijeg materijala se sabija i periodičnim kontrakcijama buraga vraća u usnu duplju na preživanje nakon čega se ponovo guta. Sloj usitnjenog materijala prolazi kroz proces mikrobiološke fermentacije kojom se vlakna, posebno celuloza i hemiceluloza razlažu na [[Masna kiselina|masne kiseline]] koje su primarni izvor energije za preživare. U buragu nastaje velika količina gasova, među kojima i visokoenergetski [[metan]]. Burag i mrežavac su u osnovi jedan deo, ali sa različitim funkcijama. Mrežavac određuje da li sadržaj treba da bude vraćen na preživanje ili gurnut u listavac. Listavac je karakterističan po velikom broju listastih režnjeva, koji obezbeđuju veliku apsorpcionu površinu (oko 4 do 5 m²). U njemu se vrši apsorpcija vode, masnih kiselina, fosfora i natrijuma. Sirište je žlezdani deo želudca. U njemu dolazi do sekrecije [[Хлороводонична киселина|hlorovodonične kiseline]] i enzima koji služe za varenje [[Протеин|proteina]] i [[Угљени хидрати|ugljenih hidrata]]. Iz želudca delimično svarena hrana dolazi do tankog creva, gde se meša sa [[Жуч|žuči]], [[Гуштерача|pankreasnim]] sokom i crevnim sokom. Dolazi do varenja preostalih ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i do apsorpcije istih, zajedno sa mineralnim materijama. Nakon tankog, dolazi debelo crevo, gde se vrsi apsorpcija vode i formiranje [[izmet|izmeta]].
Želudac preživara se sastoji od četiri komore: '''burag''', '''mrežavac''', '''listavac''' i '''sirište'''. U buragu i sirištu preživara nalaze se milioni [[mikroorganizam]]a koji [[simbioza|pomažu]] pri varenju hrane. U ustima se žvakanjem vrši usitnjavanje delova hrane, čime se povećava površina na koju će dalje delovati mikroorganizmi i njihovi [[Ензим|enzimi]]. Prilikom žvakanja dolazi do lučenja pljuvačnih žlezda koje produkuju veliku količinu pljuvačke. U zavisnosti od ishrane, veći preživari proizvode od 40 do 150 litara pljuvačke na dan.
 
Iz usta hrana putem jednjaka dolazi do buraga i mrežavca gde dolazi do formiranja dva sloja materijala. Sloj krupnijeg materijala se sabija i periodičnim kontrakcijama buraga vraća u usnu duplju na preživanje nakon čega se ponovo guta. Sloj usitnjenog materijala prolazi kroz proces mikrobiološke fermentacije kojom se vlakna, posebno celuloza i hemiceluloza razlažu na [[Masna kiselina|masne kiseline]] koje su primarni izvor energije za preživare. U buragu nastaje velika količina gasova, među kojima i visokoenergetski [[metan]]. Burag i mrežavac su u osnovi jedan deo, ali sa različitim funkcijama. Mrežavac određuje da li sadržaj treba da bude vraćen na preživanje ili gurnut u listavac.
 
Listavac je karakterističan po velikom broju listastih režnjeva, koji obezbeđuju veliku apsorpcionu površinu (oko 4 do 5 m²). U njemu se vrši apsorpcija vode, masnih kiselina, fosfora i natrijuma. Sirište je žlezdani deo želudca. U njemu dolazi do sekrecije [[Хлороводонична киселина|hlorovodonične kiseline]] i enzima koji služe za varenje [[Протеин|proteina]] i [[Угљени хидрати|ugljenih hidrata]].
 
Iz želuca delimično svarena hrana dolazi do tankog creva, gde se meša sa [[Жуч|žuči]], [[Гуштерача|pankreasnim]] sokom i crevnim sokom. Dolazi do varenja preostalih ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i do apsorpcije istih, zajedno sa mineralnim materijama. Nakon tankog, hrana prelazi u debelo crevo, gde se vrši resorpcija vode i formiranje [[izmet]]a.
 
== Preživari i klimatske promene ==
 
Moguće je da proizvodnja metana od strane životinja doprinosi [[efekat staklene bašte|efektu staklene bašte]] i klimatskih promena{{činjenica}}. Procenjuje se da proizvodnja metana od strane životinja, pre svega preživara, učestvuje sa 15 do 20% u ukupnoj svetskoj proizvodnji metana.
 
[[Категорија:Papkari]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Preživari”