Курска превлака — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.2) (Бот Мења: cs:Kurská kosa |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Дина - Changed link(s) to дина (рељеф) |
||
Ред 15:
== Географија ==
[[Слика:Curonian Spit and Lagoon.png|мини|лево|200п|Курска превлака и Курски залив]]
Курска превлака се протеже од [[Самбијско полуострво|Самбијског полуострва]] на југу до града [[Клаипеда|Клаипеде]], од којег је најсјевернија тачка превлаке одовјена [[мореуз]]ом. Сјеверних 52 -{km}- припада [[Литванија|Литванији]], док се остатак налази у [[Калињинградска област|Калињинградској области]] која припада [[Русија|Русији]]. Ширина превлаке варира — од 400 -{m}- у Русији у близини села Лесноја, до 3.800 -{m}- сјеверно од [[Нида|Ниде]] у Литванији. Формирана је прије 5.000 година. На Курској превлаци се налазе највеће покретне пјешчане [[
Највећи град Курске превлаке је [[Нида]], туристичко одмаралиште, које често посјећују литвански и њемачки туристи. На сјеверној обали превлаке налази се велики број туристичких [[плажа]]. И руска и литванска страна превлаке су [[национални парк]]ови. Управно, руски дио Курске превлака припада [[Зеленоградски округ|Зеленоградском округу]] [[Калињинградска област|Калињинградске области]], док је литвански дио подијељен између [[Клаипеда|града Клаипеде]] и [[Неринга|општине Неринге]]. Кроз цијелу превлаку пролази један друм. На руској страни води до [[Зеленоградск]]а, а на литванској до [[Смилтине]]. [[Трајект]]и одржавају прометну везу између [[Смилтине]] на превлаци и лучког града [[Клаипеда|Клаипеде]].
Ред 22:
Према [[Балти|балтској]] митологији, Курску превлаку је створила снажна дјевојка, ''Неринга'', која се играла на морској обали. Лик ''Неринге'' се појављује и у неким другим митовима, од којих је у некима приказана као снажна млада жена, као женски нордијски [[Херакло]].
Превлаку су у [[13. вијек]]у заузели [[Теутонски ред|Теутонски витезови]], на њој саградивши следеће дворце — [[Клаипеда|Мемел]] ([[1252]]), [[Гурјевск|Нојхаузен]] ([[1283]]) и [[Рибачи|Розитен]] ([[1372]]). Сјеча стабала због претјеране испаше и градње бродова за опсаду [[Калињинград|Кенигсберг]]а довела је до тога са су се у [[18. вијек]]у [[
Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До [[20. вијек]]а већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[СССР]]-у, а њемачко становништво је протјерано. Након распада СССР-а, на превлаци се развила [[Туризам|туристичка]] дјелатност. Нијемци који су већином потомци некадашњих становника превлаке су најбројнији туристи, посебно у [[Нида|Ниди]], јер њемачким туриситма нису потребне визе за улазак у Литванију.
| |||