Југословенски одбор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
==Оснивање ==
На вест о комбинацији да се [[Краљевина Далмација]] уступи [[Краљевина Италија|Италији]], председник Владе [[Никола Пашић]] је почетком октобра [[1914]], дошао на идеју да се формира "одбор југословенски у
Према Михаиловићевој препоруци, [[Анте Трумбић]], [[Франо Супило]] и [[Иван Мештровић]], "Даламатиници и католици", посетили су амбасаде [[Антанта|Антанте]] у [[Рим]]у и представили питање [[Далмација|Даламације]], као југословенско питање. Подстакнут иступањем тројице Далматинаца у [[Рим]]у, [[Никола Пашић]] је дао иницијативу да се Југословенски одбор организује. Пашиће је крајем октобра [[1914]], двојици српских првака из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Никола Стојановић (адвокат)|Николи Стојановићу]] и [[Душан Васиљевић|Душану Васиљевићу]], дао инструкције за рад одбора. Југословенски одбор основан је не са циљем да буде партнер Србије у мисији уједињења, него пропагандни одбор при српској Влади. Његовим члановима Пашић је поручио: ''"Идите у Европу и вичите: Хоћемо уједињење са Србијим"''. Пропагандно утирући пут за стварање југословенске државе, Одбор је требало да јавно иступи као потпуно независно тело, а тајно да сарађује са Владом Србије преко њених дипломатских представништава. Свим члановима одбора обећано је пристојно издржавање и у случају неуспеха.
|