Корисник:Putinovac/Радови/Византијско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Радови у току}} {{Кутијица за бивше државе ср | Изворно_име = Imperium Romanum<br>Βασιλεία Ῥωμαίων<br>Ῥ...
(нема разлике)

Верзија на датум 30. децембар 2010. у 00:15

Романија

Imperium Romanum
Βασιλεία Ῥωμαίων
Ῥωμανία

Римско царство

Територија Византијског царства на врхунцу своје величине, током владавине Јустинијана I, 550 н. е.
Географија
Континент Европа, Азија, Африка
Регија Балканско полуострво, Мала Азија, Апенинско полуострво, Иберија, Медитеран, Блиски исток, Кавказ, Крим, Северна Африка
Престоница Константинопољ
Друштво
Службени језик грчки, латински
Религија Хришћанство после 1054. године православно хришћанство.
Политика
Облик државе Монархија
 — Цар (император, август или василевс) Константин I Велики
  Константин XI Палеолог
Законодавна власт Византијски сенат
Историја
Историјско доба Стари век - Касни Средњи век
 — Оснивање 330. н. е.
 — Укидање 1453.
 — Статус Бивша држава
Догађаји  
 — Оснивање Цариграда 11. Маја 330. н. е.
 — Битка код Манцикерта 1071. године 
 — Први пад Цариграда 1204. године 
 — Обнова Византије 1261. године 
 — Пад Цариграда 1453. године 
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 3.500.000 (555. године) km²
Становништво 4. век н. е. 34.000.000
8. век 7.000.000
11. век 12.000.000
12. век 10.000.000
13. век 5.000.000
Валута солид, хиперпирон
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Римско царство Османско царство

Византијско царство или Источно римско царство је историјски термин који се користи како би се описало хеленизовано Римско царство из доба Позне антике и Средњег века. Престоница Византије била је у Константинопољу и византијски цареви су владали царством као директни наследници римских царева антике. Не постоји консензус у историјској науци када почиње историја Византијског царства, односно када се завршава историја Римског царства. С обзиром да је назив Византија настао у 16. веку захваљујући западноевропским хуманистима, као кључни датуми се сматрају 330. година када је Константинопољ инаугурисан, затим година 395. када је цар Теодосије I поделио царство на два дела и 476. година н. е. када је Западно римско царство престало да постоји.

Византинци су сматрали себе Римљанима (грчки Ῥωμαίοι) и говорили су грчки језик који је био доминатан у Источном Медитерану још из доба хеленизма. Византија је током Средњег века развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, хришћанске религије и грчког језика, који је потиснуо латински током 7. века. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила западни део царства у 6. веку под владавином Јустинијана I и тада је достигла свој територијални врхунац. У 7. веку царство је поразило Аваре и Сасанидску Персију да би га убрзо затим муслимански Арапи лишили већине блискоисточних поседа и крајем 7. века, северноафричких поседа. Током 8. и 9. века, царство су уздрмале спољне невоље попут сеобе Словена и бугарских инвазија као и унутрашње попут иконоборства. Под Македонском династијом (867. - 1056.) царство је доживело потпуну обнову и почетком 11. века било је водећа сила у Источној Европи и на Блиском истоку. Сукоби са Селџучким Турцима у 11. веку проузроковали су трајни губитак унутрашњости Мале Азије, мада је царство доживело рестаурацију своје моћи и угледа током владавине династије Комнина у 12. веку. Пад Цариграда током Четвртог крсташког похода 1204. године је био катастрофални ударац Византијском царству. Царство је обновљено 1261. године под влашћу последње византијске династије, династије Палеолога. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под Палеолозима престала да буде прворазредна сила. Византијска историја завршена је средином 15. века османским освајањима, пре свега престоног Цариграда 1453. године.

Византијско царство се данас сматра једном од најважнијих цивилизација у историји, иако је термин Византија дуго времена био синоним за пропаст и декаденцију. Хришћанска религија, римска политичка идеја и грчка цивилизација се сматрају стубовима Византијске цивилизације. Византија је дала велики допринос модерном свету у пољима дипломатије, архитектуре, књижевности, уметности и посебан допринос је дала у сачувању класичне књижевности. Опстанак класичне књижевности је кључно допринео у потоњем развоју Ренесансе у Западној Европи.

Име

Историја

Римско царство

Криза Трећег века

Тетрархија

Рана Византијска епоха

Грађански ратови

Хришћанско Римско царство

Подела Царства

Миграција народа

Јустиниан и Реконкуиста

Територијални губитци

Авари и Персијанци

Исламска Експанзија

Средња Византијска епоха

Пад Хераклијове династије

Појава Бугара

Сеоба Словена

Византија од Исаура до Аморијаца

Иконоборство

Македонска династија

Успон Византије

Нићифор Фока и Јован Цимискије

Василије

Стагнација и пропаст

Касна Византијска епоха

Успон Комнена и Крсташки ратови

Византијска ренесанса

Пропаст и дезинтеграција

Четврти Крсташки рат

Византијске наследне државе

Обнова Византије

Византија под Палеолозима

Грађански ратови и пропаст

Палеолошка ренесанса

Пропаст Византије

Политичко уређење

Економија

Дипломатија

Војска

Наука

Право

Уметност

Литература

Религија

Језик

Наслеђе

Види још

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA