Карбонари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
Почели су са отпором француским окупаторима, а посебно [[Жоашен Мира|Жоашену Мири]], Наполеоновом краљу Напуља. Када су ратови завршили постали су националистичка организација са израженом анти-аустријском тенденцијом. Суделовали су у организацији револуције у Италији [[1820]]-[[1821]] и [[1831]]. Револуција из 1820. започета је у Напуљу као побуна против краља [[Фердинанд I од Две Сицилије|Фердинанда I од Две Сицилије]], који је био присиљен да начини уступке и да обећа уставну монархију. Тај успех је инспирисао карбонаре да се побуне и на северу Италије. Након побуне и акције карбонара 1821. [[краљевина Пијемонт-Сардинија]] је постала [[уставна монархија]]. Ипак [[Света алијанса]] није могла да трпи такво стање да се шире револуционарни покрети у Европи и да мењају статус кво. Због тога је Света алијанса послала [[1821]]. војску, да се угуши револуција у Напуљу. Краљ Сардиније је исто тако тражио аустријску интервенцију. Пошто су се суочили са много већим непријатељем, карбонарска побуна је била угушена, а вође карбонара су побегле из земље.
Карбонари су [[1830]]. учествовали у [[Јулска револуција|Јулској револуцији у Француској]]. Због тога су се надали да је могућа успешна револуција и у Италији. У Модени нису успели, али [[1831]]. неколико градова у [[
==Односи са црквом==
| |||