Корисник:Putinovac/Радови/Византијско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
| Текст_испод_карте = Територија Византијског царства на врхунцу своје величине, током владавине Јустинијана I, 550 н. е.
| Континент = [[Европа]], [[Азија]], [[Африка]]
| Регија = [[Балканско полуострво]], [[Мала Азија]], [[Апенинско полуострво]], [[Иберија]], [[Медитеран]], [[Блиски исток]], [[Кавказ]],
[[Крим]], [[Северна Африка]] | Земља =
| Површина = 3.500.000 (555. године)
| Становништво = [[4. век|4. век н. е.]] 34.000.000 <br>[[8. век]] 7.000.000 <br>[[11. век]] 12.000.000<br>[[12. век]] 10.000.000 <br>[[13.
век]] 5.000.000 | Престоница = [[Константинопољ]]
| Званични_језици = [[грчки]], [[латински]]
Линија 64 ⟶ 66:
}}
'''Византијско царство''' или '''Источно римско царство''' је [[историја|историјски термин]] који се користи како би се описало хеленизовано [[Римско царство]] из доба
Позне антике и [[Средњи век|Средњег века]]. Престоница Византије била је у [[Константинопољ]]у и византијски цареви су владали царством као директни наследници римских царева антике. Не постоји консензус у историјској науци када почиње историја Византијског царства, односно када се завршава историја Римског царства. С обзиром да је назив Византија настао у 16. веку захваљујући западноевропским [[Хуманизам|хуманистима]], као кључни датуми се сматрају [[330]]. година када је Константинопољ инаугурисан, затим година [[395.]] када је цар [[Теодосије I]] поделио царство на два дела и [[476.]] година н. е. када је [[Западно римско царство]] престало да постоји. Византинци су сматрали себе Римљанима ([[грчки језик|грчки]] Ῥωμαίοι) и говорили су [[грчки језик]] који је био доминатан у Источном [[Медитеран]]у још из доба
[[Хеленизам|хеленизма]]. Византија је током Средњег века развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, [[хришћанство|хришћанске религије]] и
грчког језика, који је потиснуо латински током 7. века. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила
западни део царства у [[6. век]]у под владавином [[Јустинијан I|Јустинијана I]] и тада је достигла свој територијални врхунац. У 7. веку царство је поразило Аваре и
[[Сасанидско царство|Сасанидску Персију]] да би га убрзо затим [[Ислам|муслимански]] [[Арапи]] лишили већине блискоисточних поседа и крајем 7. века, северноафричких
поседа. Током 8. и 9. века, царство су уздрмале спољне невоље попут [[Словени|сеобе Словена]] и [[Византијско-бугарски ратови|бугарских инвазија]] као и унутрашње
попут [[Иконоборство|иконоборства]]. Под Македонском династијом (867. - 1056.) царство је доживело потпуну обнову и почетком 11. века било је водећа сила у Источној
Европи и на Блиском истоку. Сукоби са [[Селџуци|Селџучким Турцима]] у 11. веку проузроковали су трајни губитак унутрашњости Мале Азије, мада је царство доживело
рестаурацију своје моћи и угледа током владавине династије [[Династија Комнина|Комнина]] у 12. веку. [[Пад Цариграда (1204)|Пад Цариграда]] током [[Четврти крсташки
рат|Четвртог крсташког похода]] 1204. године је био катастрофални ударац Византијском царству. Царство је обновљено [[1261.]] године под влашћу последње византијске
династије, династије Палеолога. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под [[Палеолози]]ма престала да буде
прворазредна сила. Византијска историја завршена је средином 15. века османским освајањима, пре свега престоног [[Пад Цариграда (1453)|Цариграда 1453. године]].
Византијско царство се данас сматра једном од најважнијих цивилизација у историји, иако је термин Византија дуго времена био синоним за пропаст и декаденцију.
Хришћанска религија, римска политичка идеја и грчка цивилизација се сматрају стубовима Византијске цивилизације. Византија је дала велики допринос модерном свету у пољима дипломатије, архитектуре, књижевности, уметности и посебан допринос је дала у сачувању класичне књижевности. Опстанак класичне књижевности је кључно допринео у потоњем развоју [[Ренесанса|Ренесансе]] у Западној Европи. == Име ==
Линија 114 ⟶ 135:
== Право ==
== Уметност ==
== Архитектура ==
== Литература ==
== Религија ==
Линија 135 ⟶ 157:
==Референце==
{{извори}}
== Оригинални извори ==
==Литература==
*{{en}} Ostrogorsky, George. History of the Byzantine State. Rutgers. 1986.
*{{en}} Mango, Cyril. The Empire of New Rome. 2005.
*{{en}} Norwich, John Julius (a). Byzantium:The Early Centuries. 1989.
*{{en}} Norwich, John Julius (b). Byzantium:The Apogee. 1992.
*{{en}} Norwich, John Julius (c). Byzantium:Decline and Fall. 1995.
*{{en}} Runciman, Steven (a). Mystra, Byzantine Capital of Peloponnese. 1980.
*{{en}} Runciman, Steven (b). The Fall of Constantinople 1453. 1990.
*{{en}} Runciman, Steven (c). The Byzantine Theocracy.
*{{en}} Vasiliev, Alexander. History of the Byzantine Empire. 1958.
*{{el}} Ahrweiler, Helen. The Political Ideology of the Byzantine Empire.
*{{en}} Cambridge History of Byzantine Empire c.500 - 1492. Edited by Jonathan Shepard. 2009.
*{{en}} Alan Evans, James. The Emperor Justinian and the Byzantine Empire. Greenwood Press. 2005.
*{{en}} Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. Volume 1. 1991
*{{en}} Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. Volume 2. 1991
*{{en}} Kazhdan, Alexander. The Oxford Dictionary of Byzantium. Volume 3. 1991
==Спољашње везе==
*[http://www.fordham.edu/halsall/byzantium/ Byzantium: Студија о Византијском царству]
*[http://www.romanity.org/htm/fox.01.en.what_if_anything_is_a_byzantine.01.htm О Византији]
| |||