Корисник:Putinovac/Радови/Византијско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 94:
Византија је модерни историјски термин који се користи како би описао средњовековно Римско царство. Термин Византија (грч. Βυζάντιο) је био непознат савременицима Византијског царства. Византија, као историјски термин је први пут употребљен у 16. веку од стране немачког историчара и класичног филолога, Хијеронима Волфа, у његовом делу Corpus Historiae Byzantinae. Сам термин потиче од истоимене старогрчке колоније Мегараца, која се налазила на месту потоњег Константинопоља. Византиум је било име старогрчке колоније основане 667. п. н. е. од стране Мегараца, који су на челу са Визасом основали колонију на то место. Током Антике, Византија је била углавном трговачки град због њене стратешке позиције.
 
Византијци су сами себе сматрали Римљанима, и њихово царство је њима било познато као Римска царевина, са различитим варијантама имена као што су били Романија (грч. Ρωμανία), Ромаис (грч. Ρωμαίς), Република Римљана (грч. Ρωμαίων Πολιτεία), Држава Римљана (грч.) или у њеним последњим вековима још као и Грекија (грч. Γραικία). Савремени источни извори, као што су били словенски, турски, арапски и персијски извори, потврђивали су римски идентитет византијске државе. У Исламском свету Византијска држава је била позната углавном као Рум, док Цариградски Грци су били познати од стране Турака под називом Румлар (тур. Rumlar), насупрот осталим Грцима које су називали Јунан (тур.Yunan). Престиж римског имена и наслеђа је био толико важан, да је Османски султан Мехмед II, после освајња Цариграда, 29. Маја 1453. године прогласио сам себе Римског цара (тур.Kayser-iRum). Због хеленске природе Византијског царства, данас се често користе термини Грчка царевина или Грчко царство, уместо термина Византијско. Грађани царства су се називали Ромеји (грч. Ρωμιοί) или (грч.Ρωμαίοι). Термин Ромеји (или Ромји) је постао синоним за Грка, и био је у широкој употреби до 19. века као национални демоним модерних Грка, када је почео да уступа место древном називу Хелен (грч. Έλληνες), који је у Византији био потискиван због његове асоциације са паганском Античком Грчком.
 
Насупрот словенским и исламским изворима, средњовековни западни извори нису прихватали Римски идентитет Византије. Средњовековним Западњацима, термин Римско царство, или обичније царство је био назив Светог Римског царства. То се нарочито испољило због честих сукоба Римске и Цариградске цркве. На Божић 800. године римски папа Лав III крунисао је каоза Римског цара, краља Франака, Карломагна. Папа Лав III је сматрао да је римско престо било слободно, са обзиром да је на византијско престо била жена, цар Ирина Атинска. Средњовековни западноевропљани су користили за Византију углавном назив, Краљевина Грка (лат. Rex Graecorum) или Царство Грка (лат.Imperum Graeocorum). Додатни називи су били углавном Царство Ромеја (лат.Imperum Romaniae) уместо Римско царство (лат.Imperum Romanum) што је употребљавано за Карломагна и његове наследнике. У модерној употреби, назив Византијско царство се употребљавала како би описало средњовековно Грчко царство углавном од доба цара Хераклија (610. - 641.) који је грчки установио као званични језик и прихватио грчки назив басилевсБасилевс (грч. Βασιλεύς) уместо латинског Император (лат.Imperator). Док се термин Византијско царство, користи углавном у модерној историографији од времена Хераклија, од поделе Римског царства до тог доба се често користи терминназив '''Источно Римско царство'''.
 
== Историја ==
Ред 113:
 
== Рана Византијска епоха ==
{{Види још|Историја Византијског царства}}
=== Грађански ратови ===
{{Види још|Римски грађански ратови у 4. веку н. е.}}
=== Хришћанско Римско царство ===
=== Подела Царства ===