Југословенски одбор — разлика између измена

На вест о комбинацији да се [[Краљевина Далмација]] уступи [[Краљевина Италија|Италији]], председник Владе [[Никола Пашић]] је почетком октобра [[1914]], дошао на идеју да се формира "одбор југословенски у ПаризуЛондону", у коме би били заступљени представници [[Краљевина Далмација|Далмације]], [[Босна|Босне]]-[[Херцеговина|Херцеговине]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]], [[Словенија|Словенија]], [[Банат]]а са [[Бачка|Бачком]], [[Барања|Барањом]] и [[Срем]]ом. Југословенски одбор имао је да брани југословенске интересе и обавештава јавно мнење у [[Енглеска|Енглеској]] и [[Европа|Европи]], крајем септембра [[1914]], Србијин отправник послова у [[Рим]]у, [[Љубомир Михаиловић]], већ је био окупио око себе тројицу виђенијих Хрвата [[Емигрант|емигранта]] из [[Аустро Угарска|Аустро-Угарске]] — вајара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]], [[Анте Трумбић|Анта Трумбића]] и [[Франо Супило|Франа Супила]]. Мештровић се до Рата није бавио политиком, али је као србофил неколико пута боравио и радио у [[Краљевина Србија|Србији]], упознавши се при томе с [[Петар I Карађорђевић|краљем Петром I]] и важним политичарима. Сплитски адвокат Анте Трумбић, и дубровачко-ријечки новинар Франо Супило, били су угледни далматински политичари који су прешли пут од експанзивног хрватства до носилаца идеје о самосталној југословенској држави, која се могла остварити јачањем хрватско-српске сарадње уз коришћење кризе у Монархији. Супило је био главни организатор победе [[Хрватско-српаска коалиција|Хрватско-српске коалиције]] на изборима од [[1906.]]