Лангерхансова острвца — разлика између измена

Физиологија и анатомија
м
(Физиологија и анатомија)
| doi =
| pmc =
}}</ref>
}}</ref> Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% [[маса|масе]] [[панкреас]]а. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна [[маса]] од 1 до 1,5 [[грам]].<ref name="pmid7559135">{{Cite journal
== Физиологија==
'''Егзокрина функција'''. Панкреас је жлезда са егзокриним лучењем ензима који играју виталну улогу у:
*неутрализацији киселине која из желуца доспева у дуоденум, чиме се спречава оштећења слузокоже дуоденума и црева,
*процесу разбијања макромолекуларних хранљиве материје - протеине, масти и скроба - у мање честице које могу да се апсорбује преко слузокоже црева у крв.
 
'''Ендокрина функција'''. Поред тога што је егзокрина жлезда, панкреас је и ендокрина жлезда која лучи важне хормоне - [[инсулин]] и [[глукагон]]а- који играју виталну улогу у метаболизму [[Липиди|липида]] и [[угљени хидрати|угљених хидрата]]. Ови [[хормон]]и су у организму неопходни за одржавање нормалног нивоа концентрације глукозе у крви.
 
==Анатомија==
[[Слика:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]
[[Панкреас]] је подељен у режњеве преградама које се састоје од [[Везивно ткиво|везивног ткива]]. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних [[ћелија]] које се зову ацинуси и које луче дигестивне [[Ензим|ензиме]]. Егзокрини секрет из ацинуса се сукцесивно креће кроз интеркаларне и интралобуларне канале, нтерлобуларне цеви да би коначно кроз главни панкреасни канала доспео у [[дуоденум]].<ref> {{ен}}Р. Бовен ''Хистологија панкреаса'' [http://www.vivo.colostate.edu/hbooks/pathphys/digestion/pancreas/histology.html colostate.edu]</ref>
 
По целом ткиву егзокриног [[панкреас]]а распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова [[ћелија]] (''алфа, бета и делта'') богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% [[маса|масе]] [[панкреас]]а, 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна [[маса]] од 1 до 1,5 [[грам]].<ref name="pmid7559135">{{Cite journal
| author = Elayat AA, el-Naggar MM, Tahir M
| title = An immunocytochemical and morphometric study of the rat pancreatic islets
| pmc = 1167020
}}</ref>
Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:
== Ендокрина функција Лангерхансових острваца ==
*''Алфа ћелије'' (αћелија) луче хормон глукагона.
*''Бета ћелије'' (β ћелије) производе инсулин и најзаступљенији на острвце ћелија.
*''Делта ћелије'' (δ ћелија) луче хормон соматостатин
Интересантно је да се различити типови ћелија унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су "кором" алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других "мањих" хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.
 
Лангерхансова острвца су инервисана од стране парасимпатичког и симпатијчког неурона, преко којих се нервни сигнали, јасно модулирани, регулишу лучење инсулина и глукагона.
[[Слика:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]
Лангерхансова острвца су одговорна за ''ендокрина функцију'' која се огледа у раду ендокриних ћелија груписаних у овим острвцима. Ова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса.
 
== Ендокрина функција Лангерхансових острваца ==
Лангерхансова острвца су одговорна за ендокрину функцију која се огледа у раду ендокриних ћелија груписаних у овим острвцима. Лангерхансова острвца се сатоје из три типа ћелија: ''алфа, бета и делта''. ''Бета ћелије'' излучују хормон [[инсулин]] ({{јез-лат |insula - острво}}), док ''алфа ћелије'' излучују [[глукагон]]. Инсулин и глукагон поседују антагонистичка дејства: док инсулин смањује концентрацију глукозе у крви, глукагон је повећава. ''Делта ћелије'' луче хормон [[соматостатин]] који ихибира секрецију осталих хормона. Такође панкреас секретује још један хормон [[амилин]], који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.
 
Повећана концентрација [[глукоза|глукозе]] (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина под чијим дејством се смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. [[хипергликемија|хипергликемије]] (вредности веће од 6,66 -{mmol/l}-) што доводи до [[шећерна болест |шећерне болести]] ({{јез-лат|diabetes mellitus }})